Saveznici okreću leđa Americi: „Sa takvim prijateljima, kome trebaju neprijatelji?“

Američki napori da osujete Putinove planove aktivno potkopavaju navodni američki saveznici u Persijskom zalivu, piše analitičar Džoš Rogin za Vašington post.

Diktatori koji upravljaju ovim naftnim državama grabe ogroman profit od prodaje nafte dok neverovatno visoke cene pune Putinovu kasu i štete američkoj i evropskoj ekonomiji, piše hrvatski Jutarnji list.

Sa takvim prijateljima, kome su uopšte potrebni neprijatelji? Zašto Bajdenova administracija igra onako kako oni sviraju?

I dok Putin koristi naftu da ucenjuje i kažnjava Zapad, što pomaže Ukrajini, pravi vladar Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohamed bin Salman i prestolonaslednik UAE Mohamed bin Zajed al-Nahjan odbijaju da učine jedinu stvar u njihovoj moći koja bi pomogla: da proizvode više nafte. U međuvremenu, Mohamed bin Salman koristi ukrajinsku krizu da izvrši pritisak na Bajdenovu administraciju da odbije njegovo predizborno obećanje da će resetovati američko-saudijske odnose.

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Prošlonedeljna tajna poseta direktora CIA Vilijama Džej Bernsa Saudijskoj Arabiji, koja je otkrivena ove nedelje, samo je poslednji u nizu primera u kojima Bajdenova administracija moli Salmana da zatvori slavinu. Ovo postavlja očigledno pitanje: koga ti zalivski vladari smatraju pravim saveznikom – SAD ili Rusiju?

„Saudijska Arabija i UAE su danas saveznici Rusije u Persijskom zalivu i zapravo peru ruski novac i kategorički i namerno odbijaju da povećaju proizvodnju nafte“, rekao je poslanik Demokratske stranke Tom Malinovski na forumu Sedona Instituta Mekejn prošle nedelje. „Ovo je trenutak kada zemlje treba da odluče na čijoj su strani?“

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Čak i pre početka ukrajinskog rata, Bajdenova administracija je počela da odustaje od predizbornog obećanja da će zauzeti čvršći stav prema Saudijcima, obnavljajući trgovinu oružjem i šaljući svoje visoke zvaničnike na sastanak sa Mohamedom bin Salmanom, čovekom koji je prema CIA, naručio atentat 2018. novinar i saradnik Vašington posta Jamal Kašogi. Ali ukrajinska kriza dala je Mohamedu bin Salmanu zlatnu priliku.

Salman rado razgovara sa Putinom. Ali i saudijski vladar i njegov emiratski kolega odbili su da prihvate Bajdenov poziv u martu, iako obe zemlje uživaju američku zaštitu. Mohamed bin Salman čeka da se Bajden sastane sa njim u Rijadu, ili da ga pozove u Belu kuću. Bajden se opire jer zna da bi takvo nešto bilo javno poniženje nakon što je obećao da će se distancirati od saudijskog režima.

U međuvremenu, Mohamed bin Salman javno zavodi republikance. Dao je zetu Donalda Trampa, Džaredu Kušneru, dve milijarde dolara preko privatnog investicionog fonda bez transparentnosti – što je novac koji bi Tramp mogao da iskoristi u borbi protiv Bajdena 2024. godine.

Bajdenov tim se ponaša kao da proizvođači nafte iz Zaliva imaju prednost. Ali to je tačno samo ako Sjedinjene Države ne uspeju da shvate ko zaista ima moć u ovom odnosu.

„Poluga je na američkoj strani. Ali odbijaju da je koriste“, rekao je Ali al-Ahmed, osnivač i direktor Zalivskog instituta. „Oni nisu spremni da promene taj odnos, pa ga sada kontroliše Mohamed bin Salman.“

Apologeti zalivskih država nude poznat argument. Kažu da Saudijska Arabija i UAE predstavljaju stabilnost i reforme u regionu kome prete terorizam i Iran. Kažu da SAD ne mogu da vrše veći pritisak na te režime jer bi ih to samo gurnulo u ruke Rusiji i Kini.

Ali da li neko zaista veruje da politika Mohameda bin Salmana stabilizuje region? Da li se diktator koji učestvuje u brutalnim sukobima u svojoj zemlji i u ratu u Jemenu zaista može nazvati reformatorom? Da li Saudijska Arabija zaista želi da kupi rusko oružje i da svoju bezbednost stavi u ruke Kineza? Ako to jeste tako, srećno sa tim!

Neki sumnjaju da bi došlo do čvršćeg pristupa Mohamedu bin Salmanu, ali se ta ideja, ironično, pokazala pogrešnom upravo za vreme Trampovog mandata. 2020. godine, kada su Saudijci namerno srušili cenu nafte, Tramp je pretio da će povući američke trupe iz Saudijske Arabije – i Mohamed bin Salman je popustio.

Iako je Tramp, generalno gledano, bio previše poslušan prema Saudijskoj Arabiji, znao je da je Mohamed bin Salman nasilnik, a nasilnicima treba pokazati snagu, a ne slabost.

Novi, defakto, savez između Putina, Mohameda bin Salmana i Mohameda bin Zajeda je savršeno razumljiv: sva tri diktatora širenje slobode, demokratije i ljudskih prava vide kao egzistencijalnu pretnju svojoj vladavini.

Ali ukupna racionalizacija američkog partnerstva sa ovim zemljama Zaliva zasniva se na njihovoj ulozi važnih igrača u održavanju energetske stabilnosti. Ako oni ne obezbede tu stabilnost, šta tačno dobijamo zauzvrat za našu investiciju?

Branioci Mohameda bin Salmana često ističu da njegov 86-godišnji otac neće dugo živeti – što znači da će njegov sin verovatno vladati Saudijskom Arabijom decenijama, sviđalo im se to ili ne sviđalo. Međutim, u stvarnosti je to najbolji argument za čvršći stav prema njemu. Ako Saudijska Arabija i dalje želi da bude saveznik Sjedinjenih Država, trebalo bi da se tako i ponaša.

(jutarnji list)