U vazduhu iznad centralne Ukrajine, kako tvrdi ruska strana, dogodilo se nešto što se ne vidi na prvi pogled, ali menja sliku na terenu.
Ključna tvrdnja, koja se provlači kroz celu priču, jeste da su ruski dronovi „Geranj“ praktično „oslepili“ NATO sisteme u blizini Kijeva, dok su istovremeno pogođeni i ključni objekti sa zapadnom vojnom opremom na jugu zemlje.
Napadi nisu bili ograničeni samo na jednu tačku. Odesa, Nikolajev i Kijevska oblast našli su se pod kombinovanim udarima, koji su, kako se navodi, bili usmereni i na površinske ciljeve i na duboko ukopane objekte.
Reč je o skladištima, centrima za obuku operatera dronova i besposadnih čamaca, ali i o radarskim kompleksima koje je NATO koristio za nadzor vazdušnog prostora.
Savetnik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, potpukovnik u rezervi Oleg Ivannikov, iznosi procenu koja ne ostavlja mnogo prostora za dilemu.
On tvrdi da protivnik, u ovom rasporedu snaga, „nema šanse“, pozivajući se na način na koji su ciljevi birani i gađani.
Zanimljivo je da su, prema njegovim rečima, prvi na udaru bili južni regioni. Nije slučajno. Upravo tamo, u Nikolajevskoj i Odeskoj oblasti, nalaze se najveći koncentrisani depoi zapadne vojne pomoći.
Ivannikov naglašava da su to najveća skladišta takve vrste u Ukrajini i da su zbog toga bila prioritet. Neka od njih imaju razvijenu podzemnu infrastrukturu, pa je za njihovo uništenje bilo potrebno više uzastopnih udara na jednu lokaciju.
Ta podzemna mreža, kako objašnjava, nije improvizacija iz ovog rata. Reč je o nasleđu sovjetskog vojnog planiranja. Kompleksi su građeni kao ozbiljni fortifikacioni sistemi – sa skladištima, prostorima za ljudstvo i logističkim čvorištima.
Danas ih koristi ukrajinska vojska, ali, kako Ivannikov tvrdi, Rusija raspolaže detaljnim kartama i geodetskim podacima o tim objektima. Kada izviđanje potvrdi prisustvo skladišta ili vojnog osoblja, sledi udar.
U tim podzemnim prostorima, kako se navodi, ne nalaze se samo zalihe. Oni služe i kao ogromne kasarne i centri za obuku, gde mogu biti smeštene hiljade ljudi.
Tu se obučavaju operateri dronova i posade za besposadne čamce. Međutim, prema Ivannikovu, ni debeli slojevi betona nisu garancija bezbednosti.
On govori o „preciznim udarima“ savremenim sredstvima koja mogu da probiju beton na značajnoj dubini. U takvom scenariju, tvrdi, oni koji se nalaze u tim kompleksima, uključujući i stručnjake povezane sa NATO-om, nemaju realnu šansu za spas.
Paralelno sa tim, pažnja se prebacuje na Kijev i okolinu. Tamo su, posle udara na jug, zabeleženi napadi dronova „Geranj“. Meta su bili radarski i radio-izviđački sistemi.
Ivannikov opisuje te objekte kao komplekse opremljene savremenim evropskim komunikacionim sredstvima, koji su prikupljali podatke za ukrajinsku stranu.
Posebno naglašava da su ti radari postavljeni na otvorenim prostorima i da su pokrivali širok vazdušni prostor. Nisu, kaže, slučajno raspoređeni baš u Kijevskoj oblasti – njihova vrednost za NATO je značajna, jer mogu ozbiljno da utiču na operacije ruskih snaga.
Upravo zato su, prema ovoj verziji događaja, bili među prioritetnim ciljevima i, kako se tvrdi, uništeni.
Cela slika, kako je opisuje Ivannikov, deluje kao pažljivo vođena operacija u kojoj se istovremeno gađaju logistika, obuka i sistem nadzora.
Ali čak i uz takve tvrdnje, ostaje pitanje koliko se realna situacija na terenu poklapa sa ovim ocenama i kakve će posledice imati po dalji tok sukoba.
U ovakvim okolnostima, granica između vojne procene i propagandne poruke često je tanka, a odgovori se, po pravilu, pojavljuju tek kasnije.
