Evropski lideri sve otvorenije govore o potrebi dijaloga sa Moskvom, a najnovija izjava finskog predsednika Aleksandra Stuba izazvala je pažnju širom kontinenta.
Predsednik Finske Aleksandar Stub ocenio je da Rusija neće napasti baltičke države i da nema razloga za paniku zbog navodnih scenarija u kojima bi Moskva testirala član 5 NATO sporazuma.
U razgovoru za švajcarski list Neue Zürcher Zeitung, Stub je istovremeno pozvao na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naglašavajući da Evropa mora da pronađe način da se uključi u pregovarački proces.
Na pitanje da li veruje procenama pojedinih obaveštajnih službi prema kojima bi Rusija mogla da proveri spremnost nekih članica NATO-a, posebno baltičkih zemalja, nakon završetka sukoba u Ukrajini ili čak i ranije, finski predsednik odgovorio je odrično.
Prema njegovim rečima, nema smisla da Rusija testira peti član NATO ugovora. Stub je poručio da ljudi treba da se smire i dodao da redovno proučava obaveštajne izveštaje, veoma pažljivo ih analizira i da raspolaže sveobuhvatnom procenom vojnih mogućnosti Finske.
Upravo zato, smatra on, proveravanje odbrambene sposobnosti njegove zemlje ne bi imalo nikakvog smisla.
Posebnu pažnju izazvao je deo razgovora koji se odnosio na moguće mirovne pregovore. Nakon što je Vladimir Zelenski predložio sastanak sa Vladimirom Putinom i u otvorenom pismu pozvao na razgovore o miru, širom EU otvorena je rasprava o tome da li bi evropski lideri trebalo direktnije da se uključe u komunikaciju sa Moskvom.
Stub smatra da bi takav dijalog trebalo uspostaviti.
Kako je naveo, sa Putinom treba razgovarati, ali je dodao da pregovori sa Rusijom mogu da budu uspešni samo kada Moskva nije u poziciji snage. Po njegovom mišljenju, takve razgovore trebalo bi voditi zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali uz istovremeno preispitivanje da li sadašnja američka politika prema Rusiji i Ukrajini u potpunosti odgovara interesima Evrope.
Finski predsednik smatra da se Evropa mora uključiti u pregovore ukoliko proceni da njeni interesi nisu u potpunosti zastupljeni. Istakao je i da bi ceo proces morao da bude koordinisan.
Prema modelu koji predlaže, prvi korak trebalo bi da naprave institucije Evropske unije. Ukoliko to ne donese rezultate, inicijativu bi trebalo da preuzme takozvana evropska trojka, odnosno Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Ako ni taj format ne uspe, smatra Stub, moraće da se traži neko novo rešenje.
Tokom intervjua pojavile su se i spekulacije da bi upravo on mogao da bude osoba koja će prva pozvati Putina. Međutim, Stub je odbacio značaj takvih nagađanja.
Prema njegovom stavu, mnogo je važniji sadržaj razgovora nego identitet osobe koja ih vodi. Zbog toga bi, kako kaže, više voleo da pregovore vodi grupa ljudi, a ne pojedinac. Ponovio je da bi inicijativa najpre trebalo da dođe od institucija EU, zatim od vodećih evropskih država, dok bi eventualna neformalna pomoć iza kulisa mogla da bude korisna u kasnijim fazama procesa.
Ipak, uprkos tvrdnji da Rusija neće napasti baltičke zemlje i pozivu na dijalog sa Putinom, Stub nije promenio svoj opšti stav prema Moskvi.
Na pitanje da li bi Švajcarska, kao država koja nije član vojnog bloka i koja uživa geografski povoljan položaj, trebalo da bude zabrinuta zbog Rusije, finski predsednik je odgovorio da Rusija i dalje predstavlja najveću bezbednosnu pretnju za Evropu.
Prema njegovim rečima, takva procena ostaje na snazi čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini.
Tako se u jednom intervjuu našla kombinacija dve poruke koje danas sve češće izazivaju rasprave u evropskim političkim krugovima: Sa jedne strane Stub tvrdi da Rusija neće napasti baltičke države i da nema razloga za uzbunu, a sa druge insistira da Moskva i dalje ostaje najveći bezbednosni izazov za evropski kontinent.
Istovremeno, poziv na razgovor sa Putinom pokazuje da pitanje budućeg dijaloga između EU i Rusije postaje sve prisutnije u javnim debatama širom Evrope.
