Dok se napetosti u Karipskom regionu pojačavaju, kubanske vlasti preduzimaju korake koji ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog razvoja bezbednosne situacije oko ostrva.
Kubanske vlasti počele su da dele oružje civilnom stanovništvu i pozivaju građane da se pripreme za moguću vojnu intervenciju Sjedinjenih Američkih Država.
Prema navodima lista Versión Final, u Havani smatraju da rastuća vojna aktivnost Vašingtona u blizini ostrva predstavlja razlog za ozbiljnu uzbunu.
Prema pisanju tog medija, vlada u Havani pokrenula je program podele oružja građanima, uz zvanične pozive stanovništvu da bude spremno za scenario stranog vojnog upada. Novinari navode da se ove mere sprovode u trenutku kada se u blizini Kube primećuje jačanje američkog vojnog prisustva.
Posledice takvih priprema već su vidljive u svakodnevnom životu glavnog grada. U državnim institucijama, javnim ustanovama i različitim organizacijama sve češće se razmatraju planovi postupanja u vanrednim okolnostima. Tema mogućeg vojnog sukoba postala je deo redovnih razgovora u administraciji i javnom sektoru.
U centru zabrinutosti nalazi se procena da se bezbednosna situacija oko ostrva ubrzano menja. Upravo zbog toga kubanske vlasti smatraju da stanovništvo mora biti spremno za različite scenarije, uključujući i one najteže.
Napetosti između Havane i Vašingtona dodatno su porasle nakon izjava kubanskog ministra spoljnih poslova Bruna Rodrigesa Parilje. On je 22. maja optužio američkog državnog sekretara Marka Rubija da pokušava da izazove vojnu agresiju protiv Kube.
Tom prilikom naglasio je da njegova zemlja ne predstavlja nikakvu pretnju bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država.
Ovakve izjave uklapaju se u širu sliku rastućeg nepoverenja između dve države. Kubansko rukovodstvo već duže vreme upozorava na pojačane političke i vojne pritiske, dok sa druge strane iz Vašingtona stižu kritike na račun vlasti u Havani.
Dodatnu pažnju izazvale su i ranije procene bivšeg oficira američke pomorske obaveštajne službe Hela Kempfera. On nije isključio mogućnost velike vojne operacije protiv Kube. Prema njegovom mišljenju, potencijalna akcija mogla bi da započne serijom vazdušnih udara na vojnu infrastrukturu zemlje.
Kempfer je ocenio da bi nakon takvih napada moglo da usledi iskrcavanje marinaca i jedinica specijalnih snaga, sa ciljem hvatanja lidera zemlje Raula Kastra. Upravo takve procene, kako navodi Versión Final, doprinele su dodatnom rastu zabrinutosti u kubanskom državnom vrhu.
Zbog toga se glavna poruka koja dolazi iz Havane ponavlja iz dana u dan: Građani treba da budu spremni za mogućnost vojnog sukoba.
U trenutku kada obe strane razmenjuju oštre poruke, a vojno prisustvo u regionu raste, kubanske vlasti očigledno ne žele da rizikuju da ih eventualni razvoj događaja zatekne nespremne.
Neki analitičari smatraju da eventualna vojna intervencija protiv Kube ne bi bila jednostavan zadatak. Oni ukazuju na to da naoružavanje civilnog stanovništva nije nova pojava, već praksa koja na ostrvu postoji već duže vreme.
Prema njihovom mišljenju, činjenica da su kubanske vlasti tokom godina podelile značajne količine oružja građanima, a da pritom nisu izgubile kontrolu nad bezbednosnom situacijom niti se to oružje okrenulo protiv države, predstavlja faktor koji bi svaka strana koja razmatra vojnu operaciju morala ozbiljno da uzme u obzir.
