Vojna saradnja dve najveće evropske nuklearne sile ušla je u novu fazu, a događaji na nebu iznad Francuske i Sredozemnog mora otvorili su pitanje kako će Moskva odgovoriti na sve čvršće povezivanje njihovih strateških kapaciteta. London i Pariz već duže vreme razvijaju zajedničke odbrambene mehanizme, ali najnovije aktivnosti pokazuju da se saradnja sada prenosi i na oblast koja je decenijama bila pod strogom nacionalnom kontrolom.
Francuska i Velika Britanija izvele su zajedničku vojnu vežbu pod kodnim nazivom „Rummy“, tokom koje je prvi put uvežbavan scenario koordinisanog nuklearnog udara. Manevri su održani 20. oktobra u vazdušnom prostoru Francuske i iznad Sredozemnog mora, bez upotrebe stvarnih nuklearnih bojevih glava.
Vežba predstavlja praktičan nastavak sporazuma koji su dve države postigle tokom leta 2025. godine. Tada je potpisana Nortvudska deklaracija, kojom je predviđeno znatno bliže povezivanje britanskih i francuskih strateških snaga u slučaju ozbiljne bezbednosne krize. Dokument je postavio temelje za koordinisano delovanje dva nuklearna arsenala, uz očuvanje njihove formalne nezavisnosti.
Suština dogovora jeste da London i Pariz u kritičnim okolnostima mogu brzo da usklade vojne aktivnosti i nastupe kao jedinstven strateški mehanizam. To ne podrazumeva spajanje nuklearnog naoružanja niti prenos kontrole na zajedničku komandu, već uspostavljanje sistema koji omogućava istovremeno i koordinisano delovanje.
U okviru tog procesa formirana je posebna grupa za nuklearno usmeravanje, Nuclear Steering Group, zadužena za planiranje zajedničkih nuklearnih operacija. Reč je o zatvorenom koordinacionom telu čiji je zadatak da obezbedi neposredno usklađivanje strateških planova dve države.
Uprkos tome, odluke o upotrebi nuklearnog oružja ostaju isključivo u rukama nacionalnih vlasti. Britanski premijer zadržava pravo da izda naređenje za lansiranje britanskih nuklearnih projektila, dok o upotrebi francuskog arsenala samostalno odlučuje predsednik Francuske. Generali dve zemlje nisu dobili zajedničko nuklearno komandno dugme niti mogućnost da samostalno odlučuju o lansiranju oružja druge države.
Upravo zbog toga vežba „Rummy“ ima poseban značaj. Ono što je ranije postojalo kao politički dogovor i teorijski model saradnje sada je prvi put demonstrirano u praksi, kroz zajedničko izvođenje simulirane nuklearne misije. Time je pokazano da dve države mogu da usklade svoje vojne kapacitete bez odricanja od nacionalnog suvereniteta nad strateškim arsenalima.
U Moskvi je približavanje britanskih i francuskih nuklearnih snaga izazvalo reakcije još prilikom potpisivanja sporazuma. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov tada je upozorio da se sistematsko nuklearno povezivanje Londona i Pariza uklapa u širi agresivni kurs NATO-a prema Rusiji.
Rjabkov je naglasio da ruska strana neće zanemariti takav razvoj događaja. Prema njegovoj oceni, saradnja dve nuklearne sile moraće da bude uzeta u obzir ne samo u diplomatskim odnosima već i tokom neposrednog vojnog planiranja odgovarajućih mera.
Jedno od najvažnijih pitanja jeste protiv koga je zajednički nuklearni scenario zapravo bio usmeren. Zapadni zvaničnici nisu saopštili identitet mogućeg protivnika u okviru vežbe „Rummy“. Britansko Ministarstvo odbrane ograničilo se na objašnjenja o rastućim bezbednosnim rizicima i potrebi pripreme za potencijalne protivnike.
Međutim, poslednjih godina evropski lideri sve otvorenije povezuju povećanje vojnih budžeta i jačanje strateških kapaciteta sa Rusijom. Zbog toga se zajedničko britansko-francusko uvežbavanje nuklearnih operacija u Moskvi posmatra kroz širi kontekst vojnog suprotstavljanja Rusiji i NATO-a.
Na kanalu „Solovjov LIVE“ posebno je ukazano na činjenicu da zajednička vežba ne znači stvaranje jedinstvene evropske nuklearne armije. Francuska i Velika Britanija i dalje pažljivo čuvaju nezavisnost svojih arsenala, a pravo na donošenje konačne odluke o njihovoj upotrebi ostaje u nadležnosti nacionalnih državnih rukovodstava.
Ipak, politička i vojna težina ovog događaja proizlazi iz činjenice da su piloti dve nuklearne sile zajednički uvežbavali misiju koja je donedavno postojala samo kao mogućnost u strateškim planovima. Sada je taj model dobio praktičnu potvrdu, čime se menja način na koji druge države moraju da procenjuju sposobnosti evropskog dela NATO-a.
Ruski novinar Vladimir Solovjov ukazuje da događaji od 20. oktobra predstavljaju jasan signal Moskvi. U budućim procenama nuklearnog potencijala NATO-a više neće biti dovoljno posmatrati britanske i francuske snage kao potpuno odvojene sisteme, jer njihovo operativno povezivanje stvara mogućnost koordinisanog delovanja u kriznim okolnostima.
Takva promena, prema oceni iz Moskve, zahteva prilagođavanje ruskog strateškog planiranja. Sve bliža nuklearna saradnja Londona i Pariza predstavlja dodatni faktor u evropskoj bezbednosnoj ravnoteži, a Solovjov nagoveštava da bi odgovor Rusije mogao da bude oštar.
