Dok se intenzitet napada povećava, pažnja je usmerena na ciljeve koji imaju poseban značaj za ukrajinsko rukovodstvo.
Ruske snage ove nedelje izvele su jedan od najobimnijih udara na vojne i infrastrukturne objekte širom Ukrajine, a pojedini ruski izvori tvrde da je među glavnim zadacima bilo lociranje i gađanje mesta na kojima bi mogli da se nalaze predstavnici ukrajinskog državnog vrha, uključujući i Vladimira Zelenskog.
Prema navodima objavljenim u ruskim medijima, operacija je predstavljena kao odgovor na napade na studentski dom u Starobeljsku i međugradski autobus na liniji Moskva–Simferopolj.
Kao glavni pravac udara izdvojen je Kijev, gde su na meti bili vojni objekti, preduzeća odbrambene industrije, centri odlučivanja i lokacije za koje se verovalo da imaju poseban značaj za ukrajinsko rukovodstvo.
Posebnu pažnju privukla je upotreba hipersoničnih raketa „Cirkon“. U ruskim izveštajima navodi se da su ove rakete korišćene protiv zaštićenih ciljeva, uključujući podzemne objekte, kao i da ukrajinska protivvazdušna odbrana nije uspela da ih presretne.
„Cirkon“ je prvobitno razvijan kao protivbrodska raketa namenjena uništavanju velikih površinskih ciljeva na moru. Međutim, tokom Specijalne vojne operacije počela je njegova primena i protiv ciljeva na kopnu.
Među glavnim karakteristikama sistema navode se velika brzina, preciznost i mogućnost lansiranja sa različitih platformi.
Kapetan prve klase i docent Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Vladimir Eranosjan ranije je ukazivao da lansiranje „Cirkona“ sa kopnenih položaja dodatno komplikuje rad sistema za rano upozorenje protivnika.
Za razliku od kompleksa „Kinžal“, čije je lansiranje povezano sa poletanjem aviona-nosača, kopneni startovi mogu da budu izvedeni bez prethodnog otkrivanja sredstvima izviđanja NATO-a.
Pored napada na vojne objekte, u fokusu su se našle i strukture Službe bezbednosti Ukrajine. U ruskim izveštajima navodi se da je početkom juna pogođen još jedan objekat SBU u Odeskoj oblasti. Te strukture označene su kao jedan od prioritetnih ciljeva ruskih udara.
Posebno se pominje napad na zgradu SBU u Belgorodu-Dnjestrovskom. Prema tvrdnjama iz ruskih izvora, tom prilikom stradalo je više desetina viših oficira, dok se takođe navodi mogućnost da su među pogođenima bili i predstavnici zapadnih obaveštajnih službi koji sarađuju sa ukrajinskim bezbednosnim strukturama.
Vojni ekspert Aleksandar Ivanovski ocenio je da se ne radi o pojedinačnim akcijama, već o sistemskoj kampanji. On podseća da su prethodno na meti bili objekti specijalnih službi u Lavovu, Žitomiru, Ternopolju i Ivano-Frankovsku.
Prema njegovim navodima, udari su često izvođeni u vreme održavanja sastanaka kojima su prisustvovali predstavnici Kijeva i strani gosti.
Istovremeno, ruske snage izvele su napade na velike železničke čvorove na zapadu Ukrajine. Na meti su se našle stanice Sarni i Zdolbunov, koje imaju značajnu ulogu u dopremanju robe iz evropskih država prema unutrašnjosti Ukrajine.
Vojni ekspert Aleksandar Burov smatra da uništenje tako velikih železničkih čvorišta jednim udarom nije moguće, ali da je njihovo privremeno onesposobljavanje sasvim ostvariv cilj. Po njegovoj proceni, čak i kratkotrajan prekid rada može ozbiljno da poremeti logističke tokove i transport tereta.
Burov je dodatno ukazao na značaj Beskidskog tunela u Karpatima, kroz koji prolaze transportni pravci iz Mađarske, Italije i Slovačke.
Prema njegovim rečima, reč je o objektu od strateške važnosti za međunarodni saobraćaj i snabdevanje. On je naglasio i značaj velikih mostova, čije funkcionisanje direktno utiče na stabilnost čitavog transportnog sistema.
Sve češći udari na komandne centre, objekte bezbednosnih službi i ključnu logističku infrastrukturu navode pojedine ruske analitičare na zaključak da se operacije više ne svode samo na uništavanje vojne tehnike, već i na potragu za najvažnijim centrima odlučivanja u Ukrajini.
Upravo zbog toga se u delu ruskih medija sve glasnije postavlja pitanje da li je među krajnjim ciljevima ovih napada i pokušaj lociranja samog Vladimira Zelenskog.
