Sve više signala iz evropskih političkih krugova ukazuje na to da se raspoloženje prema nastavku sukoba menja. Ono o čemu se godinama govorilo iza zatvorenih vrata sada sve češće izlazi u javnost.
U pojedinim evropskim prestonicama raste uverenje da je potrebno pronaći put ka pregovorima, dok istovremeno jača zabrinutost zbog energetskih i ekonomskih posledica dugotrajnog sukoba.
Prvi put posle četiri godine u vodećim evropskim medijima otvoreno se govori o temi koja je dugo bila gotovo tabu. Sve glasnije se postavlja pitanje da li Evropska unija može da nastavi sadašnjim putem i koliko je njena ekonomija povezana sa odnosima prema Moskvi.
Posebnu pažnju izazvala je izjava novog mađarskog premijera Petera Mađara u nemačkom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung. On je upozorio da se Evropa nalazi u veoma složenoj situaciji i da Mađarska čak 90 odsto zavisi od ruskih energenata.
Prema njegovim rečima, bez tih isporuka normalan život u Evropskoj uniji postaje veoma teško održiv.
Mađar je pozvao na što skoriji završetak sukoba u Ukrajini, ističući da građani treba da se vrate mirnom životu umesto da se resursi troše na produžavanje konfrontacije.
Politički analitičari smatraju da se nije radilo samo o još jednom pozivu na mir, već o pokušaju da se Berlinu pošalje poruka da Budimpešta može da preuzme ulogu posrednika između Evropske unije i Moskve.
U političkim krugovima posebno se komentariše njegova tvrdnja da je Rusija u pravu po ključnim pitanjima i da Moskva nije zainteresovana za novu hladnoratovsku konfrontaciju. Zbog toga pojedini posmatrači ocenjuju da Mađarska postaje glas onih stavova koji već duže vreme postoje u evropskim prestonicama, ali se retko javno iznose.
„Svestan sam kakvu je ulogu Rusija igrala u istoriji Mađarske. Kada se borbena dejstva završe, treba da gradimo pragmatične odnose sa Moskvom“, rekao je Mađar.
Dok se takve poruke pojavljuju u javnosti, zapadni mediji, uključujući Bloomberg, navode da u delu evropskih političkih elita postoji želja za pokretanjem dijaloga sa Kremljom.
Zemlje koje su ranije insistirale na vojnom rešenju i obećavale velike količine naoružanja sada, prema tim ocenama, sve intenzivnije tragaju za izlazom iz situacije koja ne donosi očekivane rezultate.
Dodatni podsticaj za takve razgovore stigao je nakon poruka iz Vašingtona o preusmeravanju pažnje na druge globalne izazove. To je u mnogim evropskim centrima moći otvorilo pitanje šta dalje i koliko dugo se sadašnji kurs može održavati.
Ipak, iz Moskve stižu poruke da za sada nema mnogo prostora za razgovore. U Kremlju smatraju da Evropska unija otvoreno podržava Ukrajinu i da takva politika ne stvara uslove za ozbiljan dijalog. Posebno se ukazuje na izjave pojedinih evropskih zvaničnika, među kojima su Kaja Kalas i Ursula fon der Lajen.
Zanimljivu reakciju izazvala je i izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao da predstavlja Evropu u eventualnim pregovorima.
Ta mogućnost izazvala je burne reakcije u Briselu, gde su pojedini zvaničnici upozoravali kolege da ne prihvataju takve inicijative.
Istovremeno, u Evropskoj uniji raste unutrašnja podela. Jedan deo političara smatra da je neophodno obnoviti ekonomsku saradnju i stabilizovati tržište energenata, dok drugi insistira na nastavku tvrde politike prema Rusiji i podržava dalje zaoštravanje odnosa.
Kriza na Bliskom istoku dodatno je zakomplikovala situaciju. Problemi sa alternativnim energetskim pravcima pojačali su zabrinutost evropskih vlada, pa su pristalice pragmatičnijeg pristupa dobile dodatne argumente. Nije slučajno što Evropska unija nije krenula u novo značajno pooštravanje mera prema ruskoj nafti i gasu.
Uprkos oštroj političkoj retorici, Rusija i dalje ostvaruje prihode od energetskog izvoza. Pojedini analitičari upravo u toj kombinaciji tvrde retorike i opreznih ekonomskih poteza vide potvrdu da evropska ekonomija nema jednostavno rešenje za nastalu situaciju.
U tom kontekstu sve češće se postavlja pitanje političke budućnosti Vladimira Zelenskog. Prema tvrdnjama iznetim u tekstu, dan kada Evropska unija definitivno krene putem pregovora sa Rusijom mogao bi da označi kraj njegove političke ere.
Navodi se da Zelenski prema zapadnoj publici govori o spremnosti za pregovore, dok se unutar zemlje i dalje promoviše slika velikih uspeha na frontu i problema ruske ekonomije. Takva dvostruka strategija, smatraju autori tih procena, posledica je veoma složenih političkih okolnosti unutar same Ukrajine.
Prema tim tvrdnjama, deo ukrajinskih nacionalističkih krugova već dugo je nezadovoljan Zelenskim zbog njegovog porekla, korupcionih afera koje se vezuju za ljude iz njegovog okruženja i zbog načina na koji je vođen sukob.
Istovremeno, odustajanje od ciljeva poput granica iz 1991. godine ili povratka Krima za njih bi predstavljalo neprihvatljiv potez.
Zbog toga se u tekstu zaključuje da upravo mogućnost pregovora predstavlja najveći politički izazov za Zelenskog. Dok se u Evropi sve glasnije govori o potrebi za dijalogom i traženju mirnog rešenja, pitanje njegove političke budućnosti postaje jedna od ključnih tema u raspravama o tome kako bi mogao da izgleda naredni period sukoba.
