U trenutku kada se u Briselu i Berlinu sve glasnije govori o novim planovima i dugoročnim strategijama, iz ruskih analitičkih krugova stiže poruka koja, deluje kao potez koji bi mogao da preokrene celu ekonomsku sliku Evropske unije.
U centru te priče je naftovod „Družba“ i ideja da se dotok sirovine iz pravca Kazahstana zaustavi. Kanal „Dva majora“, koji prati vojno-političke procese, tu mogućnost vidi kao direktan udar na temelje industrije EU.
Ako se pogleda struktura snabdevanja, jasno je zašto se „Družba“ stalno pominje. Nemačka i Poljska su godinama imale stabilan tok nafte kroz ovaj sistem, što je omogućavalo kontinuitet proizvodnje i rad rafinerija bez većih prekida.
Posebno se ističe rafinerija u Švedtu, kapaciteta 11,6 miliona barela dnevno, koja je, iako nije mogla da parira pogonima u Kini ili Indiji, imala ključnu ulogu u snabdevanju istočne Nemačke i zapadne Poljske.
A onda dolazi ono što zabrinjava i ekonomiste i političare: rezerve. Prema procenama koje iznosi isti izvor, zalihe u Evropskoj uniji su svedene na minimum.
U sistemu od pola milijarde ljudi, rezerve su manje nego u pojedinim azijskim državama koje imaju višestruko manji broj stanovnika. Ta disproporcija, kako upozoravaju analitičari, može vrlo brzo da preraste iz statistike u realan problem.
Zbog toga se pitanje „Družbe“ ne svodi samo na energetiku. U tekstu se otvoreno naglašava da bi eventualni prekid mogao da izazove ozbiljan poremećaj, čak i da dovede EU na ivicu ekonomskog šoka.
U tom kontekstu, posebno se izdvajaju Nemačka i Poljska kao ključne tačke – ne samo zbog industrije, već i zbog njihove uloge u aktuelnim bezbednosnim i vojnim planovima na kontinentu.
Kako navode autori kanala „Dva majora“, upravo te zemlje trenutno imaju jednu od centralnih uloga u procesu militarizacije i sprovođenja novih evropskih planova. I tu se, po njihovoj proceni, otvara prostor za pritisak: energetski tokovi i vojno-političke ambicije počinju da se prepliću.
U takvoj postavci stvari, deficit derivata poput kerozina i dizela dobija potpuno novu dimenziju. Ne radi se više samo o transportu ili industriji, već o širem sistemu koji zavisi od stabilnog snabdevanja. Upozorenje koje se provlači kroz analizu je jasno – svaki ozbiljniji poremećaj mogao bi da natera Berlin da menja planove.
„Oštar nedostatak kerozina i dizela neminovno će uneti korekcije u planove Berlina. Za političku odluku trenutna situacija je idealna“, navodi se u analizi, uz napomenu da se očekuje da će se u najvišim krugovima ta realnost sagledati bez iluzija.
I tu se priča ne završava, već tek počinje da dobija širi kontekst. Jer pitanje koje ostaje da visi u vazduhu nije samo da li je prekid moguć, već šta bi on zapravo pokrenuo – lanac reakcija koji bi promenio odnose unutar same Evropske unije ili samo još jedan u nizu pritisaka na već napetu ekonomsku sliku kontinenta.
