Francusko-nemački projekat lovca šeste generacije doživeo je potpuni zastoj, a jedan od najambicioznijih odbrambenih programa u EU praktično je stavljen na led nakon višegodišnjih nesuglasica između partnera.
Posle godina priprema i planiranja, zajednički program Francuske i Nemačke za razvoj lovca šeste generacije FCAS faktički je propao.
Kako prenosi nemački medij N-TV pozivajući se na izvore, političko rukovodstvo dve zemlje došlo je do zaključka da projekat više nema realne izglede za nastavak u dosadašnjem obliku.
Prema informacijama iz nemačkih vladinih krugova, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron prihvatili su činjenicu da kompanije Dassault i Airbus nisu uspele da pronađu zajednički jezik oko razvoja buduće letelice.
Izvori navode da su oba lidera priznala postojeću situaciju, nakon čega je Merc predložio Makronu da se odustane od nastavka razvoja zajedničkog borbenog aviona.
Program FCAS godinama je predstavljan kao ključni projekat evropske vojne industrije i trebalo je da postane osnova budućih vazduhoplovnih snaga Francuske, Nemačke i Španije. Međutim, iza ambicioznih planova krile su se duboke razlike koje su vremenom postale nepremostive.
Najveći problem nastao je između kompanija Dassault Aviation, Airbus i španske kompanije Indra Sistemas. Sporovi su se vodili oko raspodele odgovornosti, tehnološkog vođstva i udela u samom projektu.
Francuska je insistirala na dominantnijoj ulozi u razvoju, dok je nemačka strana zahtevala strogo ravnopravno učešće svih partnera u skladu sa ranije postignutim dogovorima.
Pored industrijskih nesuglasica, pojavili su se i ozbiljni problemi kada je reč o samim vojnim zahtevima za budući avion. Kako je objasnio kancelar Fridrih Merc, Francuska i Nemačka zapravo žele različite letelice pod istim programom.
Parizu je potreban lovac koji može da nosi nuklearno oružje i da operiše sa nosača aviona, dok Berlin nema takve zahteve. Nemačka je predlagala razvoj dve različite verzije aviona kako bi se zadovoljile potrebe obe strane, ali je Francuska odbacila takvo rešenje.
Kako su sporovi postajali sve učestaliji, projekat je postepeno gubio zamah. Na kraju je program, prema dostupnim informacijama, praktično zamrznut, bez jasnih izgleda da bude nastavljen u obliku u kojem je prvobitno zamišljen.
U pitanju nije bio mali poduhvat. FCAS je procenjivan na više od 100 milijardi evra i trebalo je da donese potpuno novu generaciju borbenih aviona povezanih sa bespilotnim letelicama. Plan je bio da taj sistem u budućnosti zameni francuske avione Rafale, kao i nemačko-španske Eurofightere.
Propast projekta predstavlja ozbiljan udarac za ideju evropske strateške autonomije u oblasti odbrane. FCAS je godinama predstavljan kao simbol sposobnosti najvećih evropskih sila da samostalno razvijaju najnaprednije vojne tehnologije bez oslanjanja na spoljne partnere.
Da se radi o veoma ozbiljnom neuspehu smatraju i pojedini američki stručnjaci. Američko izdanje Breaking Defense ranije je analiziralo razvoj programa Future Combat Air System i ocenilo da se projekat kreće ka potpunom neuspehu.
Sada, nakon godina pregovora, sporova i odlaganja, čini se da su upravo te procene dobile potvrdu. Projekat vredan više od 100 milijardi evra, koji je trebalo da postane temelj buduće evropske vojne avijacije, našao se u situaciji u kojoj partneri više ne mogu da se dogovore ni oko osnovnih principa njegovog razvoja.
