Brovdi pod najstrožim merama: Tvrdnja o 20 miliona dolara vodi do tajnog komandnog centra
Rat dronovima u Ukrajini prerastao je u sistem u kojem se istovremeno vode borbe na frontu, obrađuju ogromne količine podataka i pokušava da sakrije lokacija ljudi koji upravljaju tim operacijama. Jedan od najpoznatijih ukrajinskih komandanata u toj oblasti danas se kreće uz mere bezbednosti koje pokazuju koliko je visoko na listi ruskih ciljeva.
Reč je o ukrajinskom komandantu Snaga bespilotnih sistema Robertu „Mađaru“ Brovdiju, koji tu formaciju predvodi od juna 2025. godine. Pre rata bio je trgovac žitom, dok je njegova jedinica „Mađarove ptice“ od male grupe teritorijalne odbrane izrasla u 414. odvojenu brigadu bespilotnih sistema.
Kako navodi The Wall Street Journal, pripadnici ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema tvrde da je preko postsovjetskih kriminalnih mreža navodno ponuđeno 20 miliona dolara za informacije koje bi dovele do Brovdijeve lokacije.
Reč je, dakle, o tvrdnji ukrajinske strane koju prenosi američki list, a ne o javno objavljenoj nagradi ruskih vlasti. Nezavisna potvrda da je Kremlj zaista raspisao takvu nagradu nije pronađena.
Da je Brovdi, međutim, predmet ozbiljnih postupaka u Rusiji nije sporno. Ruski sudovi vodili su protiv njega više postupaka. Južni okružni vojni sud ga je u martu 2026. u odsustvu osudio na 18 godina zatvora zbog pomaganja terorističkih aktivnosti, dok ga je Drugi zapadni okružni vojni sud nekoliko dana kasnije u drugom predmetu osudio na doživotni zatvor.
U tom drugom slučaju rusko tužilaštvo teretilo je Brovdija za organizovanje postavljanja eksplozivne naprave na putu u Kurskoj oblasti. U eksploziji 26. marta 2025. poginula je novinarka ruskog Prvog kanala Ana Prokofjeva, dok su snimatelj Dmitrij Volkov i još nekoliko ljudi povređeni.
Mere pod kojima je organizovan susret sa Brovdijem bile su izuzetne. Reporterka američkog lista morala je da isključi lokacijske usluge na telefonu i prebaci uređaj u avionski režim, nakon čega je telefon stavljen u Faradejevu torbu koja blokira Wi-Fi, mobilne, Bluetooth i GPS signale.
Do mesta sastanka prevezena je automobilom sa zatamnjenim prozorima kako ne bi mogla da vidi put do tajnog komandnog centra negde na jugoistoku Ukrajine. Pripadnici Brovdijevih snaga koriste slične mere kada putuju po zemlji.
Brovdijeva koncepcija ratovanja zasniva se na povezivanju dronova, senzora, izviđanja, podataka i platformi za napad u jedinstvenu mrežu. Njegova ideja nije pronalaženje jednog tehnološki najboljeg drona, već stvaranje sistema u kojem veliki broj relativno jeftinih sredstava može neprekidno da se menja i prilagođava.
„Zadatak koji je pred nama je izgradnja ekosistema“, objašnjava Brovdi. On smatra da zapadne vojske previše pažnje posvećuju traženju tehnološki najboljeg pojedinačnog sredstva, iako razvoj na ukrajinskom frontu napreduje toliko brzo da određeni model može zastareti dok zapadna industrija pokrene njegovu masovnu proizvodnju.
„U Ukrajini se usavršava simfonija, a naše partnere učimo notama“, rekao je Brovdi, opisujući način na koji različiti sistemi treba da funkcionišu zajedno.
Snage bespilotnih sistema čine približno 2,5 odsto ukrajinskih oružanih snaga. Podaci o njihovom učinku, međutim, uglavnom potiču od same ukrajinske formacije. Brovdi tvrdi da njegove snage imaju udeo od približno trećine prijavljenih ruskih gubitaka tokom prethodnih 12 meseci.
Slične brojke izneo je i u junu 2026, kada je tvrdio da su njegove snage tokom prvih pet meseci godine ubile više od 50.900 ruskih vojnika i pogodile više od 176.500 ciljeva. Reuters tada nije mogao nezavisno da potvrdi te podatke, zbog čega ih nije moguće predstavljati kao nezavisno utvrđene brojke.
U komandnom centru vodi se detaljna statistika operacija. Brovdi rat opisuje kao pitanje matematike, planiranja, pravilne upotrebe raspoloživih snaga i postizanja rezultata uz što manje troškove. Takav pristup povezuje sa svojim ranijim poslovnim iskustvom u trgovini žitom.
Na ulazu u komandni centar uklesana su imena 79 pripadnika „Mađarovih ptica“ poginulih od početka rata. Brovdi na svom stolu drži i brojač kojim prati rezultate operacija protiv ruskih snaga.
Prema njegovoj tvrdnji iznetoj tokom razgovora, Snage bespilotnih sistema do tada su ubile ili ranile 656 ruskih vojnika na svakog poginulog pripadnika njegove jedinice. Ta ekstremno visoka razmera potiče od Brovdija i nije nezavisno potvrđena. „Ne mislim da je ovaj kurs dovoljno dobar“, rekao je.
Brovdi smatra da iskustvo rata pokazuje da zapadne vojske moraju da menjaju institucije, proizvodnju i način upotrebe bespilotnih sistema. Prema njegovom tumačenju, nije dovoljno kupiti naprednu tehnologiju ukoliko iza nje ne postoji mreža koja istovremeno povezuje proizvodnju, senzore, operatere, podatke i sredstva za dejstvo.
Istovremeno upozorava da iskustva stečena u ovom sukobu nisu dostupna samo Ukrajini i njenim zapadnim partnerima. „Loša vest je da je ono što je poznato Rusiji u potpunosti poznato i njihovim partnerima, uključujući Kinu, Iran i Severnu Koreju“, rekao je Brovdi.
Upravo zbog toga slučaj ovog ukrajinskog komandanta ima dva potpuno različita nivoa. Njegove tvrdnje o učinku dronova i ruskim gubicima ostaju ukrajinski vojni podaci koje nije moguće nezavisno potvrditi, dok je rusko krivično gonjenje Brovdija dokumentovana činjenica.
Tvrdnja o nagradi od 20 miliona dolara nalazi se između ta dva nivoa: objavio ju je The Wall Street Journal pozivajući se na Brovdijeve Snage bespilotnih sistema, ali javna potvrda ruskih vlasti da je takva nagrada zaista ponuđena nije pronađena.
