Pol Krejg Roberts: „Ruski udar“ koji nije bio

27. јун 2023.

Svedoci smo da su Rusi sposobni da stvaraju lažne narative isto kao i zapadni novinari. Ruski mediji su izašli sa tvrdnjama da je Prigožin, komandant „Vagner“ grupe koja je najviše učestvovala u oslobođenju Donbasa, pokrenuo „oružanu pobunu“ protiv Putina, iako ne postoje dokazi o oružanoj pobuni.

Takozvani „puč“ ima mnogo zanimljivih aspekata i postavlja mnoga zanemarena pitanja.

Priznajem da je Prigožin postajao sve nezadovoljniji ruskom vojnom komandom. Kremlj se nije bavio svađom između Prigožina i ruskih vojnih snaga. Neuspeh Kremlja da reši nesuglasice je najverovatniji uzrok događaja koji su pogrešno okarakterisani kao državni udar.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Za Prigožina je kap koja je prelila čašu bila uverenje da je logor njegovih trupa pogođen projektilom s leđa, to jest iz Rusije, a ne iz Ukrajine. Možda je Prigožinu data lažna informacija u cilju pogoršanja odnosa između glavne borbene snage i ruske vrhovne komande tokom ukrajinske „kontraofanzive“. Možda je došlo do raketnog udara, ali ima i drugačije objašnjenje.

Sitacija je eskalirala, kada je rusko Ministarstvo odbrane demantovalo optužbe Prigožina, dok bi pravilan odgovor trebao biti slanje istraživačkog tima kako bi se utvrdila činjenica, i ukoliko se dogodio raketni udar, utvrdi poreklo tog udara.

[adsenseyu1]

Osim tenzija između „Vagner“ grupe i ruske vojne birokratije koje proizlaze, na primer, iz nedovoljnog snabdevanja municijom u ključnim fazama borbe, ruska vojna birokratija je bila odlučna da vrši komandu nad „Vagner“ grupom, zahtev ili želju koju Prigožin nije prihvatao. Oslobađanje od Prigožina postalo je prioritet za rusku vojnu birokratiju.

Zavere protiv vojnih komandanata tokom rata su uobičajene, tako da je mogući scenario napada na „Vagner“ snage dizajniran da otera Prigožina. Ova mogućnost dobija na kredibilitetu, zbog demantovanja umesto istrage i zvanične naracije o „oružanoj pobuni“.

Pošto nije sprovedena istraga, sve što Putin zna je ono što mu generali saopštavaju, a to će biti njihova strana priče.

Ono što je značila „oružana pobuna“ jeste da je Prigožin krenuo u Moskvu sa konvojem svojih trupa da bi se, po Prigožinovim rečima, „suprostavio korumpiranim generalima“. Prigožin je unapred najavio da ne namerava nikakav državni udar.

Ako pretpostavimo da je nameravao da izvrši državni udar, i prihvatimo preteranu tvrdnju predstavnika konvoja od 25.000 vojnika koji sa njim putuju putevima za Moskvu, kako će konvoj vojnika doći do Moskve, a da ga ne desetkuju vazdušni napadi, i ako stignu, kako će 25.000 vojnika savladati rusku armiju, zauzeti Moskvu i uspostaviti vladu?

Pitanje koje mi je odmah palo na pamet je, zašto je Putin požurio da osramoti Rusiju najavom „oružane pobune“, osim ako nije imao vojsku kojom bi branio Moskvu?

Pitanje gde se nalazi ruska armija sve mi je više u glavi. Zašto je, kao što sam više puta pitao, Putin, umesto da upotrebi dovoljno sile da okonča sukob, dozvolio da se on sve više širi uz sve provokativnije učešće Vašingtona i NATO-a? Ovo nema smisla. Ne služi ruskoj svrsi. Zašto Putin vodi opasan sukob ne samo sa Ukrajinom, već i sa Zapadom sa malom privatnom vojnom grupom i milicijama Donbasa? Gde je ruska vojska?

Možda su Putina upozorili njegova centralna banka i neoliberalni ruski ekonomisti, da ne rizikuje rublju i budžetski deficit trošenjem novca na vojsku? Sigurno Rusija ima svog Dejvida Stokmana.

Da li je Putin bio uveren da je ekonomska pretnja veća od vojne pretnje? Da li je Putin odlučio da mu sa svojom ogromnom superiornošću nuklearnih snaga nad našima nije potrebna vojska? Zašto ruski lideri stalno upozoravaju na nuklearni rat ako imaju dovoljno konvencionalnih snaga?

Možda Putin ne koristi dovoljno konvencionalne sile da okonča sukob u Ukrajini zato što nema trupe.

Ako je to slučaj, onda su izgledi za nuklearni rat verovatniji nego što sam mislio, a već sam mislio da je takva mogućnost izuzetno velika. Ako zapadne provokacije konačno pređu granicu koju Putin ne može da ignoriše, i njegov jedini mogući odgovor bude nuklearni, Armagedon je pred nama.

Nesrećni efekat toga, što se ruska vlada i mediji pridružuju onima sa Zapada u proglašavanju „oružane pobune“, služi zapadnom cilju diskreditovanja Putina i propagandi neokonzervativaca da „možemo pobediti“ ako se u potpunosti posvetimo tom zadatku.

Očigledno, niko u Kremlju ili ruskom mediju nije razmišljao kada su se pridružili propagandi protiv sebe, podržavajući portret neslaganja u ruskoj vojsci koji ugrožava režim. Slika stvorena o unutrašnjem neslaganju ide na ruku Zapadu.

Opasnost je u tome što sada, s više samopouzdanja, Zapad sve više pritiska Rusiju. To je nesrećan rezultat neuspeha ruske vojne elite da smiri Prigožina.

Na Zapadu je potpuno neshvatanje događaja prošle subote. Čak i normalni analitičari s razumnim stavom, poput Sckota Ritera i Moon-of-Alabame, doprineli su grubom nesporazumu o događaju.

Riter je opisao Prigožina kao nekoga ko je „u džepu Viktorije Nuland“, koji sarađuje s ukrajinskim obaveštajnim ćelijama unutar Rusije. Moon-of-Alabama krivi događaj zbog Putinove upotrebe nezavisnih vojnih snaga u Ukrajini.

Možda je najapsurdnije od svega, tvrdnja neidentifikovanih „izvora“ „američkih obaveštajnih agencija“ da su imali unapred saznanja o Prigožinovom „puču“. Kako bi to mogli znati, osim ako nisu odgovorni za raketni udar, znajući da će to upaliti Prigožinov fitilj?

Završiću ovo izlaganje koje, nadam se, izaziva razmišljanje i podstiče svest o tome, koliko je situacija sada mnogo opasnija, sa poslednjim zapažanjem. Ako je zaista postojao pokušaj puča i ako su Prigožin i njegov „Vagner“ bili opasnost za rusku državu, kao što su ruski lideri tvrdili, zašto je situacija rešena tako što je Prigožinu dozvoljeno utočište u Belorusiji, a da „Vagner“ potpiše ugovor sa ruskom vojskom? Da li to znači da Kremlj zna da nije bio puč, ili da Kremlj nije imao vojsku s kojom bi se suočio s pučem, pa je morao da se pomiri s Prigožinom?

Da li je ovo odgovarajući zaključak o opasnoj pretnji ruskom nacionalnom postojanju?

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, rekao je novinarima da je krivični postupak protiv Prigožina odbačen, i da će on otići u Belorusiju pod garancijama koje je dao Putin. Portparol je dodao, da pripadnici „Vagnera“ koji su bili uključeni u događaje u subotu, neće biti gonjeni zbog njihove istaknute službe tokom Ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.

Webtribune.rs