U Berlinu se poslednjih dana sve češće čuje ista poruka, i to ne sa strane, već iz političkih krugova u samoj Nemačkoj: Fridrih Merc mora što pre da stupi u kontakt sa Vladimirom Putinom.
Razlog nije simboličan niti diplomatski, već vrlo konkretan – pitanje nafte koja bi od 1. maja mogla potpuno da zaobiđe Nemačku.
Priča se otvorila nakon izjave potpredsednika ruske vlade Aleksandra Novaka, koji je potvrdio da će se isporuke kazahstanske nafte preusmeriti mimo naftovoda „Družba“.
Ta rečenica, izgovorena gotovo usput, pokrenula je lavinu reakcija. U Berlinu – zabrinutost, u istočnoj Nemačkoj – još glasnije upozorenje.
Tomas Šulce, kopredsednik regionalnog ogranka partije „Savez Sare Vagenkneht — za razum i pravdu“ u Saksoniji-Anhaltu, ne ostavlja prostor za dilemu.
Kako je rekao u razgovoru za nemački list Ostdeutsche Allgemeine, situacija zahteva hitnu reakciju. Njegova poruka je direktna: Merc mora da pozove Putina i obezbedi novi ugovor o snabdevanju naftom. Ne kasnije, već odmah.
Šulce upozorava da bi prekid dotoka kazahstanske nafte preko „Družbe“ imao posledice koje se već sada mogu naslutiti. Rast cena, pritisak na industriju, a zatim i ono što političari obično pokušavaju da izbegnu da izgovore naglas – talas bankrota i gubitak radnih mesta.
Posebno bi, prema njegovim rečima, bile pogođene istočne savezne pokrajine, koje su i dalje osetljivije na ovakve poremećaje.
Pozadina cele priče nije jednostavna. Ratna dešavanja na Bliskom istoku dodatno su uzdrmala tržište energenata, što je već dovelo do poremećaja u snabdevanju i rasta cena goriva širom sveta.
U takvoj situaciji, kako ističe Šulce, Nemačka sebi ne može da priušti luksuz skupih i nesigurnih alternativa. Potrebna joj je stabilna i dugoročna isporuka, po razumnim uslovima.
Sa druge strane, iz Moskve dolazi drugačiji ton. Zvanično objašnjenje je tehničke prirode – ograničenja u kapacitetima.
Međutim, u istoj rečenici Aleksandar Novak podseća da je Nemačka sama odustala od ruske nafte, uz komentar da „očigledno imaju sve u redu“. Ta formulacija ostavlja prostor za tumačenje, i to ne samo među analitičarima.
U međuvremenu, spekulacije su se umnožile. Prekid tranzita kazahstanske nafte preko „Družbe“ otvorio je niz pitanja: da li je reč zaista o tehničkom problemu ili o posledici šire energetske i političke dinamike?
U Berlinu na to pitanje za sada nema jedinstvenog odgovora, ali raste svest da odluke donete ranije sada dolaze na naplatu.
Jasno je, međutim, šta je ključna teza koja se sve glasnije ponavlja: Nemačka, suočena sa mogućim energetskim pritiskom, mora da razmotri direktan razgovor sa Rusijom i Vladimirom Putinom kako bi obezbedila nastavak isporuka preko „Družbe“ ili novi model snabdevanja. Bez toga, upozoravaju pojedini političari, rizik za ekonomiju postaje ozbiljan.
I tu se krug zatvara – između politike, energije i realnosti tržišta. Pitanje više nije da li će Nemačka tražiti rešenje, već koliko brzo i na koji način. Jer, kako stvari stoje, 1. maj nije daleko, a energetske odluke retko čekaju politički komfor.
