Tržište nafte se praktično preko noći preokrenulo, a sve je krenulo od jedne tačke koja se retko pominje bez napetosti – Ormuškog prolaza.
Kada je izvoz iz Persijskog zaliva kroz tu rutu stao, lanac snabdevanja je počeo da puca, a posledice su brzo stigle do Azije.
Nafta je odjednom postala roba koje nema dovoljno, i to u trenutku kada su dve najveće ekonomije regiona – Indija i Kina – već bile pod pritiskom da obezbede stabilne isporuke.
U tom vakuumu, ruska nafta je izronila kao ključna alternativa. Važno je naglasiti da su Sjedinjene Američke Države privremeno izuzele rusku naftu iz sankcija do 17. maja, što je dodatno otvorilo prostor za trgovinu.
Upravo taj momenat pokrenuo je oštru konkurenciju između Indije i Kine, koja se, prema procenama analitičara, neće smiriti ni u narednim mesecima.
Kako je za CNBC rekao stariji analitičar kompanije Kpler, Mjuju Sju, konkurencija za rusku naftu između Indije i Kine već sada je veoma intenzivna i ostaće napeta i za junske isporuke.
Brojevi to potvrđuju bez mnogo dileme. Prema podacima Kpler-a, kineski uvoz preko Ormuškog prolaza pao je u aprilu čak 40 puta, dok je Indija zabeležila pad od deset puta. To nije samo statistika – to je signal da je tržište ozbiljno poremećeno.
U takvoj situaciji, ruska nafta postaje ne samo alternativa, već praktično oslonac. Predstavnik Kpler-a ukazuje da zatvaranje Ormuškog prolaza primorava azijske zemlje da traže jeftinu i lako dostupnu naftu, a ruska upravo spada u tu kategoriju. To objašnjava zašto se trka za tim resursom zaoštrava iz dana u dan.
Ali nije sve isto za obe strane. Indija se nalazi u osetno ranjivijem položaju. Njene rezerve ne mogu da se porede sa kineskim, koje premašuju 1,3 milijarde barela – više od 30 puta više nego što Indija ima.
Uz to, indijske vlasti nisu podizale cene goriva, pa potražnja ostaje stabilna, bez prostora za smanjenje potrošnje.
Istovremeno, Kina ima svoje razloge za agresivno pozicioniranje. Glavni analitičar kompanije XAnalysts, Mukeš Sahdev, naglašava da Pekingu treba kontinuiran uvoz sirove nafte kako bi održao ogromnu izvoznu i petrohemijsku industriju.
Tu je i dodatni faktor – strateške rezerve koje Kina želi da poveća u slučaju dugotrajnog konflikta. Drugim rečima, nije u pitanju samo trenutna potrošnja, već i dugoročna kalkulacija.
U međuvremenu, Indija je već napravila konkretan potez. Još u martu, odmah nakon početka sukoba povezanog sa Iranom, oborila je rekord u uvozu ruske nafte.
Dnevne isporuke dostigle su 2,25 miliona barela i činile su polovinu ukupnog uvoza iz inostranstva. To jasno pokazuje koliko je ruska nafta već postala ključna za indijsku energetsku sigurnost.
Ruski ambasador u Indiji, Denis Alipov, potvrdio je za indijsku televiziju NDTV da Indija u poslednje vreme kupuje velike količine ruske nafte i da Moskva želi da održi takav nivo saradnje i ubuduće.
On je američke tarife i sankcije nazvao nelegitimnim pritiskom, čime je dodatno naglasio političku dimenziju cele priče.
Ipak, situacija za Nju Delhi nije jednostavna. S jedne strane, postoji potreba da se postigne povoljan sporazum sa Sjedinjenim Državama, a s druge, ruska nafta je postala praktično nezamenjiva u trenutnim okolnostima na Bliskom istoku.
CNBC ističe da je Indija posebno pogođena nedavnim poremećajima upravo zbog svoje veće zavisnosti od nafte iz tog regiona i relativno skromnih rezervi.
Na to se nadovezuje i ocena Lin Je, potpredsednice kompanije Rystad Energy, koja otvoreno kaže da je Indiji ruska nafta potrebnija nego Kini. Međutim, problem je u tome što kineske državne kompanije, nakon ublažavanja sankcija, ponovo agresivno ulaze na tržište i dodatno pojačavaju konkurenciju.
Sve zajedno, slika je prilično jasna: ruska nafta postala je centralna tačka borbe za energente u Aziji. Indija i Kina više ne igraju samo tržišnu utakmicu, već ulaze u direktnu konkurenciju za ograničen resurs koji odlučuje o stabilnosti njihovih ekonomija.
A kada se takva trka pokrene, retko se završava brzo – pogotovo kada iza nje stoje i politički interesi, strateške rezerve i globalni poremećaji koji tek pokazuju svoje pravo lice.
