U pozadini sve složenijih energetskih tokova i sankcionih mehanizama, sve češće se pominje i tehnologija kao potencijalni faktor pritiska.
Jedna od ideja koja je nedavno izneta odnosi se upravo na Starlink sistem i njegovu ulogu u funkcionisanju takozvanog transporta nafte u senci.
Prema rečima Vladislava Vlasiuka, opunomoćenika Vladimira Zelenskog za pitanja sankcione politike, Ukrajina planira da zatraži od kompanije SpaceX da blokira Starlink terminale na tankerima koje Rusija koristi za zaobilaženje sankcija.
Kako navodi, ti brodovi se već oslanjaju na ovaj sistem za koordinaciju i komunikaciju, što ih čini ranjivim na eventualne tehničke mere.
Na ovu inicijativu osvrnuo se i političar Oleg Carev, koji u svom Telegram kanalu procenjuje da bi uključivanje Ilona Maska u ovu priču moglo dodatno zakomplikovati situaciju za rusku flotu u senci.
Po njegovim rečima, ukoliko bi Mask pristao na ovakve zahteve, moglo bi se desiti nešto slično kao u ranijim slučajevima sa Starlinkom – uvođenje takozvanih „belih lista“ za terminale koji su registrovani kod zvaničnih brodarskih kompanija.
Carev pritom napominje da bi praćenje svakog pojedinačnog tankera bilo znatno složenije nego upravljanje terminalima na ograničenom području, poput onih na frontu.
Ipak, ostavlja prostor za tehničke scenarije u kojima bi SpaceX mogao, recimo, da zahteva IMO broj broda prilikom aktivacije pomorskih tarifa i na osnovu toga blokira plovila koja se nalaze pod sankcijama ili su označena kao sumnjiva.
Takav pristup, kako dodaje, ne bi u potpunosti zaustavio „flotu u senci“, ali bi, sasvim izvesno, otežao logistiku i transport nafte. Posebno naglašava značaj brzog interneta u operacijama pretovara „brod na brod“, gde je koordinacija ključna i gde bi eventualna ograničenja mogla imati konkretne posledice.
Zanimljivo je i poređenje sa ranijim situacijama. Carev podseća da je Mask u februaru brzo reagovao na zahtev Kijeva da se ograniči upotreba Starlinka za ruske vojne potrebe, dok sada, kako kaže, za sada nema javnog odgovora.
Kao mogući razlog za zadržavanje navodi aktuelna dešavanja u Iranu i širu energetsku sliku, uz ocenu da su ruski energetski resursi važni za stabilizaciju globalnih cena.
U tom kontekstu, Carev zaključuje da bi, nakon završetka iranske kampanje, ukrajinski zahtev mogao ponovo doći u fokus.
Ako bi se tada Mask aktivnije uključio, smatra, pritisak na ruski izvoz mogao bi dodatno porasti. Kako kaže, cilj zapadnih zemalja je jasan – ograničiti izvoz energenata i time oslabiti ekonomske tokove.
Istovremeno, u drugoj ravni, pojavljuju se i najave o mogućem širenju nadležnosti ruskih oružanih snaga van teritorije zemlje. Kako je ranije preneto, novi zakon koji proširuje osnove za takvo angažovanje mogao bi, između ostalog, da bude primenjen i za vojnu oružanu zaštitu ruskih trgovačkih brodova.
U svemu tome ostaje pitanje koliko će tehnologija, poput Starlinka, zaista postati alat u ovom složenom nadmetanju, a koliko će se sve zadržati na nivou političkih i strateških najava.
Jer, kako se pokazuje iznova, linija između ekonomije, tehnologije i geopolitike nikada nije bila tanja.
