U ovom trenutku, slika koja dolazi iz Vašingtona deluje prilično zategnuto, iako se spolja uporno pokušava održati narativ da stvari idu po planu.
Predsednik SAD Donald Tramp, prema oceni političkog analitičara Alekseja Piljka, intenzivno pokušava da ubedi i domaću i međunarodnu publiku da je operacija u Iranu pod kontrolom i da se nazire ili neka vrsta dogovora sa iranskim rukovodstvom, ili potpuni slom Teherana.
Problem je, međutim, što takav scenario, bar za sada, postoji više u političkoj retorici nego na terenu.
Piljko smatra da takve izjave ne ulivaju poverenje, već naprotiv – otvaraju pitanje koliko administracija realno sagledava situaciju na Bliskom istoku.
Kako kaže, ono što se trenutno razvija liči na ozbiljan politički neuspeh Sjedinjenih Država, možda i najveći još od vremena Vijetnama.
Naravno, ostavlja prostor za preokret, ali uz jasan uslov: Vašington bi u narednih nekoliko meseci morao da promeni tok događaja koji mu sada ne ide u prilog.
Jer činjenice na terenu, kako ih vidi ovaj analitičar, ne deluju ohrabrujuće za američku stranu. Iran je izdržao pritisak, uzvratio udarcima i naneo značajnu štetu, iako je i sam pretrpeo ozbiljne gubitke.
Uz to, Teheran je faktički zatvorio Ormuski moreuz i preuzeo kontrolu nad izvozom nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva, što ima direktne posledice po globalno energetsko tržište.
Taj potez posebno pogađa Sjedinjene Države, jer su ranije imale ključnu ulogu u kontroli tog prostora. Piljko podseća i na širi energetski kontekst: iako je administracija u januaru, kako navodi, došla do venecuelanske nafte kroz sporne okolnosti povezane sa Madurom, gubici na Bliskom istoku su daleko veći.
Zbog toga, tvrdnje o već ostvarenoj pobedi nad Iranom, koje Tramp često ponavlja, zvuče prilično neubedljivo. U ovom trenutku, kaže analitičar, sve više liči na situaciju u kojoj Vašington bira između lošeg i još lošijeg scenarija.
Jedna opcija je nastavak vazdušnih udara još neko vreme, nakon čega bi usledilo povlačenje uz obrazloženje da je cilj postignut – da je vojni potencijal Irana oslabljen i da dalji razvoj događaja treba da rešavaju drugi akteri, posebno kada je reč o Ormuskom moreuzu i nafti iz arapskih zemalja.
Druga mogućnost, iako sa manjom verovatnoćom, jeste nagla eskalacija sa američke strane, čak i uz razmatranje upotrebe nuklearnog oružja.
Upravo tu se, prema Piljku, otvara ključno pitanje: šta će Tramp izabrati i kako će na eventualno dalje zaoštravanje reagovati Iran, koji je već pokazao spremnost da ide korak dalje nego što se očekivalo.
U celoj ovoj priči, ono što ostaje neizvesno jeste koliko prostora još postoji za političko manevrisanje pre nego što odluke počnu da proizvode posledice koje se više ne mogu kontrolisati.
Situacija je daleko od završene, a svaki naredni potez mogao bi da pomeri ravnotežu na način koji danas deluje teško predvidiv.
