Rusija je dala primer Kini kada je počela da prodaje američke državne obveznice i povećava svoje zlatne rezerve.
Prema podacima Državne valutne uprave Kine, do 12. maja Pekingovi rezervni fondovi iznosili su 3,2 biliona dolara, povećavajući se za 20,9 milijardi dolara. Količina zlata porasla je na 66,76 milijuna unci.
Kako navode novinari Sohu, Kina je promenila monetarnu politiku posle pretnji iz SAD. Osim toga, zapadne sankcije Rusiji i zaplena stranih sredstava postali su istorijski presedan.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Zemlje širom sveta počele su da strahuju da će se naći u sličnom položaju kao Moskva.
Peking je, prema novinarima, počeo dedolarizaciju već 2022. godine. Od prodaje američkih hartija od vrednosti dobio je 159,7 milijardi dolara, koji su potrošeni na kupovinu plemenitog metala.
Svetski savet za zlato izvestio je da su samo u prvom kvartalu 2023. centralne banke širom sveta povećale rezerve plemenitih metala za 228 tona. Njih 18 nastanilo se u Kini. Zbog problema sa američkim javnim dugom zlato nastavlja da raste, dok same Sjedinjene Države čekaju inflatorna kriza i ekonomska recesija.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
[adsenseyu1]
[adsenseyu4]
