Razgovor koji je ruski politički analitičar Sergej Karaganov vodio sa novinarkom Dijanom Pančenko ponovo je otvorio pitanje nuklearnog odvraćanja, budućnosti evropske bezbednosti i mogućih scenarija daljeg razvoja sukoba u Ukrajini.
Tokom gotovo jednosatnog intervjua, Karaganov je izneo niz procena koje su izazvale pažnju zbog svojih dalekosežnih posledica.
Karaganov se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u formiranju savremene ruske političke misli. Predsedava uređivačkim savetom časopisa „Rusija u globalnoj politici“, a istovremeno je počasni predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. Zbog svojih stavova o nuklearnom odvraćanju često ga nazivaju „nuklearnim jastrebom“.
Osvrćući se na ranije optužbe da zagovara nuklearni napad na Zapad, Karaganov je naglasio da nikada nije tvrdio da je takav udar neophodan. Prema njegovim rečima, govorio je samo o mogućnosti da bi Rusija jednog dana mogla biti prinuđena na takav korak kako bi okončala, kako kaže, rat koji Zapad vodi protiv Rusije na teritoriji Ukrajine.
On smatra da se međunarodna situacija kreće u pravcu svetskog sukoba i da se čovečanstvo već nalazi usred procesa koji može prerasti u mnogo širi rat.
U tom kontekstu naveo je da bi eventualna ograničena upotreba nuklearnog oružja mogla imati cilj da obnovi strah od takvog naoružanja kao sredstva odvraćanja i spreči, kako tvrdi, još veću globalnu katastrofu.
Karaganov je istakao da ne želi primenu nuklearnog oružja, ali da rusko rukovodstvo mora biti spremno za takav scenario ukoliko više ne bude drugih mogućnosti. U tom slučaju, rekao je, mete bi bile u neprijateljskim evropskim državama.
Na pitanje Dijane Pančenko šta bi se dogodilo ukoliko Zapad ne bi reagovao strahom već dodatnom eskalacijom, Karaganov je odgovorio da se oslanja na svoje poznavanje istorije nuklearne strategije. Naveo je da je „99 odsto siguran“ da bi eventualna serija ruskih nuklearnih udara po Evropi veoma brzo dovela do završetka sukoba.
Prema njegovoj proceni, posledice bi bile katastrofalne. Rekao je da „značajan deo Evrope ne bi postojao“, što je opisao kao užasan scenario, podsećajući da Evropa, uprkos razlikama, predstavlja prostor sa kojim Rusija deli mnoge kulturne korene.
Govoreći o uzrocima sadašnje krize, Karaganov tvrdi da su Sjedinjene Američke Države pokrenule sukob kako bi sprečile približavanje Rusije i Evrope, ali da danas glavnu ulogu u nastavku konfrontacije imaju, kako ih je nazvao, evropske elite.
Upozorio je da bi, ukoliko se sadašnji kurs ne promeni, moglo doći do više faza nenuklearne eskalacije pre nego što bi se uopšte otvorilo pitanje upotrebe nuklearnog oružja.
Posebno je naglasio da su, po njegovom mišljenju, evropska društva tokom poslednjih 30 do 40 godina izgubila strah od rata i nuklearnog naoružanja. Upravo u tome vidi jedan od razloga zbog kojih smatra da je bezbednosna situacija postala opasnija nego ranije.
Karaganov je takođe izjavio da je potpuno uveren da Vladimir Putin ne želi da upotrebi nuklearno oružje. Ipak, dodao je da od ruskog predsednika i političke elite zahteva da budu spremni za takvu mogućnost i da se za nju unapred pripremaju.
Kao jednu od mera koje bi, prema njegovom mišljenju, mogle da utiču na Zapad, naveo je mogućnost imenovanja odlučnog i oštrog generala za vrhovnog komandanta na evropskom ratištu. Smatra da bi takav potez mogao da podstakne protivničku stranu na preispitivanje sopstvenih odluka još pre nego što bi došlo do bilo kakvog udara.
Najdalekosežnija procena iz intervjua odnosi se na njegovu prognozu da bi, ukoliko ne dođe do značajnih promena međunarodnih okolnosti, nuklearni udari na pojedine evropske zemlje mogli da se dogode već za godinu dana.
