Ruski tanker koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država ušao je u Lamanš, samo nekoliko dana nakon što je britanska strana zaplenila tanker Smirtos.
Njegov prolazak kroz jedan od najprometnijih pomorskih koridora sveta izazvao je novu pažnju jer se odvija u trenutku pojačanih tenzija oko transporta ruske nafte.
Prema podacima AIS sistema za praćenje plovidbe, tanker Forvarder plovi iz ruske luke Ust-Luga prema Kini i prevozi do 115.000 tona nafte. Tokom prolaska kroz moreuz prati ga patrolni brod Kraljevske mornarice HMS Tajn, a između dva broda nalazi se razmak od oko pet milja.
U trenutku kada je vest objavljena, Forvarder je već napuštao najuži deo Lamanša, gde plovni put prolazi između teritorijalnih voda Velike Britanije i Francuske, i kretao se prema međunarodnim vodama.
Za razliku od tankera Smirtos, koji je prethodno zaplenjen, Forvarder plovi pod ruskom zastavom. Upravo ta činjenica daje dodatnu težinu njegovom prolasku kroz moreuz, pošto su britanske i evropske vlasti ranije kao osnov za postupanje prema pojedinim tankerima često koristile činjenicu da brodovi nisu imali jasno registrovanu zastavu. U takvim okolnostima sankcije same po sebi ne predstavljaju osnov za inspekciju ili zaustavljanje broda.
Istovremeno se pojavljuju informacije da bi u području Lamanša mogla da se nalazi i ruska fregata Admiral Grigorovič. Dan ranije taj ratni brod bio je u moreuzu, gde je ispalio upozoravajuće hice prema jahti koja je prelazila kanal.
Nakon zaplene Smirtosa deo sankcionisanih tankera prestao je da koristi rutu kroz Lamanš i počeo da zaobilazi Veliku Britaniju severnim putem. Sa druge strane, brodovi koji prevoze rusku naftu koja nije obuhvaćena sankcijama nastavili su redovno da prolaze kroz moreuz.
Zaplenjeni tanker Smirtos trenutno je usidren kod Portlanda u Lamanšu. Britanske vlasti, međutim, mogle bi imati poteškoća da pronađu tehničke nepravilnosti koje bi opravdale dalje postupke protiv broda. Prema podacima baze Ekvasis, tanker star 17 godina redovno prolazi tehničke inspekcije, a poslednji pregled obavljen je u Kini u avgustu 2025. godine.
Britanska strana, prema navodima, računa i na mogućnost da Kamerun izbriše brod iz svog registra. U tom slučaju tanker bi ostao bez zastave, što bi otvorilo dodatna pravna pitanja.
Istovremeno se ocenjuje da je Rusiji teško da preduzme pravne korake kada je reč o sankcionisanim tankerima koji formalno sa Rusijom uglavnom povezuju samo teret koji prevoze.
Posle pooštravanja sankcija samo manji deo takozvane flote iz senke promenio je zastavu. Procene govore da ta flota broji više od 500 tankera, dok su zemlje Evropske unije tokom protekle godine pregledale ili zaplenile manje od desetak brodova. Zbog toga se ocenjuje da takve akcije nemaju značajan uticaj na ukupni izvoz ruske nafte.
Pojedini komentatori smatraju da su dosadašnje zaplene pre svega politički i medijski potezi namenjeni domaćoj javnosti evropskih lidera čiji su rejtingi pod pritiskom. Kao primer navodi se da su francuski predsednik i britanski premijer među prvima javno saopštili informacije o zaplenama tankera.
Ruski mediji u međuvremenu pišu da postoji mogućnost da se u blizini Forvardera nalazi i ruski ratni brod koji bi mogao da reaguje ukoliko bi London pokušao da zaustavi ili zapleni tanker pod ruskom zastavom.
Pominju se i sumnje da bi na brodu mogla da bude naoružana posada neke od ruskih privatnih kompanija za obezbeđenje koja bi pružila otpor u slučaju pokušaja zaplene.
Zbog prisustva sankcionisanog tankera, britanskih ratnih brodova, mogućeg prisustva ruske fregate i različitih procena o narednim potezima Londona, pojedini analitičari ocenjuju da je situacija u Lamanšu veoma osetljiva i da nosi rizik od šire eskalacije ukoliko bi došlo do direktne intervencije protiv broda koji plovi pod ruskom zastavom.
