Nemačka ulazi u politički vikend koji bi mogao da odredi ne samo sudbinu vladajuće koalicije već i odnos snaga unutar CDU.
Predstojeći izbori u Berlinu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji dolaze u trenutku kada je podrška vladi ozbiljno oslabljena, dok unutar konzervativnog bloka raste rasprava o tome kako zaustaviti dalji pad.
Nemački kancelar Fridrih Merc preuzeo je vlast pre 16 meseci sa ambicioznim reformskim programom i obećanjem da će Nemačkoj vratiti vodeću ulogu u Evropi. Njegova politička pozicija sada je znatno slabija: istraživanja koja se citiraju u nemačkoj političkoj debati pokazuju veoma nisku ličnu podršku kancelaru, dok CDU-CSU zaostaje za Alternativom za Nemačku.
Jedno od istraživanja stavlja AfD na 29 odsto, dok je CDU-CSU na 18 odsto. Mercova lična podrška pala je na 14 odsto. Takvi rezultati dodatno pojačavaju pritisak posle teškog poraza CDU na nedavnim izborima u Saksoniji-Anhalt, gde je stranka izgubila više od polovine svojih birača, dok se AfD približila apsolutnoj većini.
Posebno opasna situacija za CDU razvila se u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji. Stranka je u pojedinim istraživanjima pala na oko sedam odsto i približila se izbornom pragu od pet odsto. Ako bi u nedelju ostala ispod tog praga, prvi put u istoriji ne bi ušla u tamošnji pokrajinski parlament.
U takvoj atmosferi unutar CDU razgovara se i o mogućnosti promene kancelara. Posle 16 godina relativne političke stabilnosti tokom vladavine Angele Merkel, Nemačka bi tako mogla da doživi drugu naglu promenu vlasti u svega dve godine. Prethodna velika kriza završila se raspadom semafor-koalicije kancelara Olafa Šolca u novembru 2024.
Politiko je izdvojio pet mogućih puteva kojima bi nemačka politička kriza mogla da se razvija. Jedan od njih počinje već u nedelju, kada je za 17 časova zakazan sastanak rukovodstva CDU, samo sat vremena pre objavljivanja izlaznih anketa sa izbora u Berlinu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.
Prva mogućnost je Mercova ostavka. Kancelar bi na sastanku mogao da zatraži jasnu podršku stranke za nastavak reformskog programa, a ukoliko je ne dobije, od rukovodstva CDU mogao bi da zatraži da predloži njegovog naslednika.
Takav potez za Merca nije nužno političko samoubistvo jer njegovi protivnici imaju ozbiljan problem: ne postoji saglasnost o tome ko bi trebalo da ga zameni. Među najčešće pominjanim kandidatima je premijer Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist, ali se u toj najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini izbori održavaju već u aprilu.
Kao potencijalni naslednik pominje se i lider bavarske CSU Markus Zeder. Među drugim imenima su premijer Hesena Boris Rajn i nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.
Situacija bi mogla naglo da se promeni ukoliko nedeljni izborni rezultati budu izuzetno loši za CDU, naročito ako stranka u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji padne ispod pet odsto. U tom slučaju pritisak na Merca mogao bi da postane dovoljno snažan da pitanje njegovog odlaska više ne zavisi samo od njegovih namera.
Ako bi podneo ostavku, Merc bi o tome trebalo da obavesti nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera i ostane na dužnosti u tehničkom svojstvu dok Bundestag ne izabere novog kancelara. CDU-CSU, međutim, nema dovoljno glasova da samostalno izvede takvu promenu i bila bi joj potrebna podrška koalicionog partnera SPD, koji bi zauzvrat mogao da traži političke ustupke.
Druga mogućnost je konstruktivno izglasavanje nepoverenja. Nemački ustavni sistem ne dozvoljava Bundestagu da jednostavno obori kancelara, već poslanici istovremeno moraju da izaberu njegovog naslednika. Upravo zbog potrebe da se unapred obezbedi većina za novog kancelara, ovaj put predstavlja znatno komplikovaniju opciju.
Problem je i političke prirode. Teško je pronaći kandidata unutar sadašnje vladajuće strukture koji bi mogao da obezbedi potrebnu većinu, dok bi CDU-CSU istovremeno preuzela veliki rizik rušenjem kancelara koji dolazi iz sopstvenih redova.
Treći scenario bio bi da sam Merc zatraži glasanje o poverenju. Pobeda bi mu omogućila da pokaže da i dalje ima parlamentarnu većinu i potencijalno učvrsti položaj unutar koalicije. Poraz bi, međutim, otvorio put ka vanrednim izborima, što se dogodilo i tokom krize vlade Olafa Šolca 2024. godine.
Takav razvoj događaja nosio bi veliki rizik i za CDU i za SPD. Obe stranke trenutno imaju malo razloga da žele nove savezne izbore u trenutku kada AfD u istraživanjima beleži znatno veću podršku od njih.
Četvrta mogućnost bila bi promena dosadašnjeg odnosa CDU prema AfD, bilo kroz formalnu koaliciju, bilo kroz manjinsku vladu koja bi zavisila od glasova te stranke. Međutim, Merc i većina rukovodstva CDU javno su isključili takvu mogućnost.
Time bi bio srušen takozvani „vatreni zid“ kojim CDU pokušava da spreči saradnju sa AfD, strankom koju njeni politički protivnici i veliki deo nemačkog establišmenta svrstavaju na krajnju desnicu. Odluka da se taj zid ne ruši istovremeno znatno sužava broj parlamentarnih kombinacija koje su konzervativcima na raspolaganju.
Preostaje peti scenario: Merc preživljava političku krizu i ostaje kancelar.
Poslednjih dana pokazuje da namerava da se bori za funkciju. Dodatnu podršku dobio je u pismu koje je potpisalo osam pokrajinskih premijera iz redova CDU, među kojima su Hendrik Vist i Boris Rajn, ali ne i Markus Zeder iz CSU. U dokumentu se poručuje da su Nemačkoj i Evropi potrebni „stabilnost i delovanje“, a ne rasprave o kadrovskim pitanjima.
Takav zahtev za stabilnošću povezan je i sa širim evropskim okolnostima. Sledeće godine izbori se održavaju u Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Grčkoj, zbog čega bi nova politička kriza u Berlinu došla u posebno osetljivom trenutku.
Ključni test stiže u nedelju. Rezultati iz Berlina i Meklenburg-Zapadne Pomeranije pokazaće da li CDU može da zaustavi pad ili će izborni udar dodatno pojačati zahtev za promenom na samom vrhu nemačke vlasti.
