Riba se već dugo smatra jednom od najvrednijih namirnica u ishrani, ali rasprava o tome da li prednost treba dati morskoj ili rečnoj ribi i dalje traje.
Iako stručnjaci često ističu određene vrste kao posebno korisne, izbor ne zavisi samo od nutritivnih vrednosti već i od potreba organizma i načina života.
Za one koji žele što više proteina uz minimalan unos masti, najbolji izbor su vrste poput bakalara, oslića i smuđa. Ove ribe sadrže malo masnoće, pa se često preporučuju osobama koje žele da smanje telesnu težinu ili održavaju stroži režim ishrane.
Međutim, kada je cilj podrška radu mozga, srca i krvnih sudova, važniju ulogu imaju omega-3 masne kiseline i vitamin D. Upravo zbog toga se među najvrednijim vrstama izdvaja divlji losos, uključujući pastrmku i gorbušu.
Prednost se daje divljim primercima jer se kod uzgojene ribe mogu naći ostaci antibiotika, veštačkih dodataka za boju i drugačiji sastav hrane kojom se hrani.
Među najpotcenjenijim vrstama nalaze se skuša i haringa. Osim što su lako dostupne i bogate omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D i selenom, imaju još jednu važnu prednost – veoma malo nakupljaju živu.
Upravo zbog tog spoja nutritivne vrednosti i bezbednosti mnogi stručnjaci ih svrstavaju u sam vrh preporuka.
Posebno mesto među povoljnim namirnicama zauzimaju sardine u sopstvenom soku. Kada se jedu zajedno sa kostima, organizam pored proteina dobija i dodatnu količinu kalcijuma, što ih čini jednom od nutritivno najisplativijih opcija.
S druge strane, rečne vrste poput šarana, karaša i tolstolobika uglavnom služe kao dobar izvor proteina.
Njihov sadržaj omega-3 masnih kiselina znatno je niži u poređenju sa masnom morskom ribom, pa se njihove prednosti pre svega vezuju za kvalitetan proteinski sastav i mogućnost pripreme hranljivih čorbi i bujona.
Preporuka je da se masna morska riba nađe na jelovniku dva do tri puta nedeljno u porcijama od 150 do 200 grama. Najbolji način pripreme podrazumeva kuvanje na pari, pečenje u foliji ili dinstanje, jer se tako čuva najveći deo korisnih sastojaka.
Ako bi se izdvojile vrste koje nude najbolji odnos koristi i bezbednosti, prednost bi pripala skuši i haringi zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina i veoma malog prisustva štetnih materija.
Kada je prioritet unos proteina uz što manje masti, bakalar ostaje jedan od najboljih izbora.
