Hokingovo najmračnije upozorenje ponovo šokira svet: Novi podaci bude veliki strah

Nova analiza podataka prikupljanih tokom više od pola veka posmatranja Zemlje iz svemira ponovo je skrenula pažnju na upozorenja pokojnog fizičara Stivena Hokinga.

Naučnici danas raspolažu znatno većom količinom informacija nego u vreme kada je Hoking iznosio svoja predviđanja, a deo tih podataka ukazuje na ubrzane promene u klimatskom sistemu planete.

Američka svemirska agencija NASA navodi da višedecenijska satelitska posmatranja potvrđuju najpesimističnije pretpostavke koje je Hoking iznosio o posledicama odnosa čovečanstva prema prirodnim resursima.

Prema tim podacima, prosečna temperatura Zemlje raste, glečeri se ubrzano tope, nivo svetskog okeana se povećava, a ekstremni vremenski događaji postaju sve učestaliji.

Hoking je tokom života tvrdio da najveća opasnost za čovečanstvo nije udar džinovskog asteroida niti invazija vanzemaljaca, već delovanje samih ljudi. Kao glavne pretnje savremenoj civilizaciji izdvajao je globalno zagrevanje, jačanje efekta staklene bašte i nekontrolisanu potrošnju prirodnih resursa.

Svoja poslednja upozorenja o budućnosti Zemlje fizičar je izneo neposredno pre smrti 2018. godine. Tada je ocenio da bi, ukoliko se postojeći trendovi nastave, planeta za nekoliko vekova mogla postati gotovo nepogodna za život.

U ranijem intervjuu za BBC naglasio je da verovatnoća globalne katastrofe u bilo kojoj pojedinačnoj godini može biti mala, ali da se rizik dugoročno neprekidno povećava.

Podaci dobijeni sa satelita u međuvremenu su omogućili naučnicima znatno preciznije praćenje promena na planeti. Iako registrovani trendovi sami po sebi ne znače da je „kraj sveta“ neizbežan, oni pokazuju da se klimatski sistem menja znatno brže nego što se očekivalo pre nekoliko decenija.

Posebnu zabrinutost izazivaju promene u ekosistemima. Brojne životinjske vrste gube svoja prirodna staništa, dok pojedini stručnjaci upozoravaju da bi pojedine populacije do kraja ovog veka mogle potpuno nestati. Istovremeno, klimatske anomalije sve češće dovode do razornih požara, dugotrajnih suša, velikih poplava i rekordnih toplotnih talasa.

Savremeni istraživači ističu da Hokingova upozorenja nisu predstavljala proročanstvo sa preciznim datumom propasti Zemlje, već upozorenje na moguće posledice nastavka sadašnjih trendova.

Ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave da rastu, posledice bi, prema njihovim procenama, mogle zahvatiti gotovo sve oblasti života, od poljoprivrede i privrede do zdravlja stanovništva i bezbednosti velikih gradova.

Zbog toga NASA nastavlja razvoj sistema satelitskog praćenja Zemlje, unapređuje klimatske modele i učestvuje u međunarodnim naučnim programima čiji je cilj preciznije predviđanje promena u životnoj sredini. Paralelno s tim, agencija razvija projekte planetarne odbrane, uključujući praćenje potencijalno opasnih asteroida.

Hoking je smatrao da čovečanstvo još ima mogućnost da promeni tok događaja, ali je upozoravao da se prostor za delovanje sa svakom godinom smanjuje. Upravo u postepenom nagomilavanju promena, čije posledice mogu postati nepovratne, mnogi klimatolozi danas vide najveći razlog za zabrinutost.