Otkrivena planeta sa atmosferom pogodnom za život

Među više od 6.000 do sada otkrivenih planeta koje kruže oko drugih zvezda, astronomi su izdvojili svet koji bi mogao imati stabilnu atmosferu i uslove pogodne za tečnu vodu.

Reč je o egzoplaneti LHS 1140b, udaljenoj oko 48 do 50 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Kit.

Planetu je 2017. godine otkrio astronom Džejson Ditman sa Univerziteta Florida. LHS 1140b je super-Zemlja, kategorija planeta čija je masa veća od Zemljine, ali manja od mase Neptuna, a kruži oko crvenog patuljka.

Njena masa je 5,6 puta veća od Zemljine, dok joj je poluprečnik 1,73 puta veći. Prima oko 43 odsto zračenja koje Zemlja dobija od Sunca, a ravnotežna temperatura na njenoj površini procenjuje se na minus 47 stepeni Celzijusa. Prisustvo gasova sa efektom staklene bašte moglo bi, međutim, da podigne temperaturu.

LHS 1140b se nalazi u takozvanoj zoni Zlatokose svoje zvezde, području u kojem nije ni previše toplo ni previše hladno da bi voda mogla ostati u tečnom stanju. Ipak, gotovo deset godina ostalo je otvoreno pitanje da li planeta ima atmosferu.

To je posebno važno kod planeta koje kruže oko crvenih patuljaka, najrasprostranjenijih zvezda u svemiru. Njihove erupcije često mogu da odnesu atmosferu sa obližnjih planeta, zbog čega su astronomi sumnjali da je LHS 1140b mogla sačuvati svoj gasoviti omotač.

Studija objavljena u časopisu Science donela je dokaz o prisustvu helijuma u gornjim slojevima atmosfere ove planete. Tim koji je predvodio planetolog Kolin Heruvim sa Univerziteta Harvard nije pokušao da atmosferu pronađe neposrednim posmatranjem, već je najpre koristio kompjuterski model.

Model je predvideo da bi LHS 1140b trebalo da ima atmosferu bogatu helijumom. Heruvim je naveo da je model razvio još tokom rada na doktorskoj disertaciji i da su proračuni ukazivali na curenje helijuma i njegovo veliko prisustvo.

Hipotezu su proverili infracrvenim spektrografom WINERED, postavljenim na teleskopu Magellan Clay prečnika 6,5 metara u Čileu. Posmatrali su zvezdani sistem dok su preko diska zvezde prolazile dve planete, među njima i LHS 1140b.

Svetlost zvezde oslabila je upravo u meri koja odgovara apsorpciji helijuma u atmosferi planete. To je značajno jer je LHS 1140b stara više od tri milijarde godina, a prema ranijim proračunima helijum je za to vreme trebalo da ispari u svemir.

Njegovo otkrivanje pokazuje da je atmosfera planete stabilna. Lokalna zvezda je relativno mirna, pa je LHS 1140b, uprkos stalnom zračenju, uspela da zadrži gasoviti omotač.

Planeta je verovatno plimno zaključana, što znači da je uvek istom stranom okrenuta prema zvezdi. Reč je o stenovitom svetu za koji naučnici procenjuju da se od 10 do 20 odsto sastoji od vode.

Veći deo te vode verovatno je zarobljen ispod ledene kore. Na strani okrenutoj zvezdi mogla bi da postoji tečna oblast, nalik ogromnoj poliniji prečnika oko 4.000 kilometara, koju naučnici opisuju kao „oko” planete.

Temperatura u središtu te oblasti mogla bi dostići oko 20 stepeni Celzijusa. Takav okean potencijalno bi mogao da omogući razvoj određenih ekosistema.

Prisustvo helijuma ipak ne znači da je planeta naseljena niti potvrđuje da je pogodna za život. Dosadašnja merenja otkrivaju samo tanki gornji sloj atmosfere, a ne njen potpuni hemijski sastav.

Astronomi pretpostavljaju da atmosfera može sadržati azot, ugljen-dioksid i vodenu paru. Teleskop Džejms Veb mogao bi tokom naredne četiri do pet godina da proveri tu pretpostavku. Ako se ona potvrdi, LHS 1140b postaće jedan od glavnih kandidata u potrazi za životom izvan Sunčevog sistema.