Svaka nova runda američkih tarifa i restriktivnih mera ne samo da izaziva finansijsku krizu u sankcionisanim zemljama, već stvara nove strateške saveze upravo u napadnutim zemljama.
SAD su pokrenule tarifni rat sa Kinom, a Japan i Nemačka su iskoristili priliku da obezbede veće učešće u najbrže rastućem tržištu putnih automobila na svetu.
Vašington je nametnuo sankcije Turskoj, a Nemačka je već najavila da će pružiti ekonomsku pomoć Ankari, dok će kineske banke takođe pružiti zajmove od više milijardi dolara ovoj osmanskoj zemlji.
[adsenseyu1]
Američki predsednik Donald Tramp je osudio nemačku kancelarku Angelu Merkel zbog planova o kupovini ruskog prirodnog gasa kroz gasovod Severni tok 2, a nekoliko dana kasnije na samitu između Merkelove i ruskog predsednika Vladmira Putiana, dogovoren je i sporazum o gasovodu, kao i pakt za pomoć obnovi Sirije u saradnji sa Rusijom.
SAD su nametnule ekonomske sankcije Iranu, a zapadne osiguravajuće kompanije su prestale sa osiguravanjem naftnog trasporta tamo. Kao odgovor na to, Kina je odlučila da koristi iranke tankere sa iranskim osiguranjem za svoju kupovinu goriva iz te zemlje.
Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas je u julu istakao da Evropa “neće biti zastrašena od strane predsednika Trampa.“ Šef nemačke diplomatije je predložio novi sistem međunarodnog plaćanja nezavisno od dolara, novi sistem međubankarskih transfera i Evropski monetarni fond kako bi zaštitili evropske kompanije od američkih sankcija. On je takođe predložio uvođenje digitalnog poreza američkim kompanijama koje posluju preko interneta.
Međutim, Masov “manifest“ su za sada samo reči, kaže ekonomista Dejvid P. Goldman za Asia Times. Prema njegovim rečima, to je zato što evropske kompanije ne žele da testiraju američku odlučnost kada su u pitanju sankcije protiv Irana ili Rusije.
Međutim, na duži rok, značajne promene u obrascima investicija kao odgovor na novu američku asertivnost će verovatno podržati evroazijske ambicije Kine, napominje Goldman. Naravno, Peking je spreman da otvori svoja tržišta Briselu i Tokiju, glavnim konkurentima SAD-a, u zamenu za njihovu pomoć tokom trgovinskog rata.
Evropski i kineski odgovor na tursku finansijsku krizu, koja traje i pogoršava se američkim sankcijama, pokazuje koliko se brzo ekonomski savezi menjaju.
Umesto da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Erdogan traži nove prijatelje. Katar se obavezao da će uložiti 15 milijardi dolara u projekte i ekonomske investicije u Turskoj.
[adsenseyu1]
Štaviše, više je verovatno da će Kina takođe učestvovati u planovima oporavka turske ekonomije, naglašava Goldman. Prema kineskom finansijskom mediju The Asset, “ekonomska kriza u Turskoj primorava predesednika Redžepa Tajipa Erdogana da potraži finansijsku pomoć, ostavljajući otvorena vrata za Kinu da iskoristi priliku da ubrza svoje ambicije za Inicijativu Jedan pojas, Put svile u regonu.“
Prema rečima ekonomiste, ništa od ovoga nije iznenađujuće: emirat plaća Turskoj za političku zaštitu, a azijski gigant je Tursku uvek smatrao zapadnim vrhom njihovog evroazijskog logističkog lanca.
Iznenađenje je došlo iz Berlina, gde vlada Merkelove razmatra ideju finansijske podrške Turskoj u zamenu za saradnju Ankare u upravljanju sirijskom izbegličkom krizom i drugim pitanjima.
Nemačka je, u teoriji, saveznik SAD-a, a Vašington je u potpunom sukobu sa Turskom zbog zatvaranja američkog pastora, između ostalog. Međutim, Berlin je odlučio da iskoristi urgentne ekonomske potrebe Turske da progura svoj program na račun svog saveza sa Vašingtonom.
Webtribune.rs
