Rusko-austrijski samit u Beču 5. juna je bio prvi put da je ruski predsednik Vladimir Putin posetio državu članicu EU nakon svog ponovnog izbora u martu. To je bila i šesta poseta ovoj zemlji otkako je on postao predsednik Rusije 2000. godine.
Taj zvanični događaj je bio deo proslave u znak obeležeavanja 50. godišnjice dogovora o snabdevanju gasom koji su potpisali austrijski OMV i ruski Gazprom. Sporazum između ova dva energetska giganta je produžen do 2040. godine, što je u suprotnosti sa poltikom EU koja daje prednost kratkoročnim ugovorima.
[adsenseyu1]
Austrija je bila prva zapadna zemlja koja je sklopila sporazum o snabdevanju gasom sa Sovjetskim Savezom 1968. godine. Danas je Rusija odgovorna za oko 60% uvoza gasa u Austriju. Prošle godine je ova trgovina procenjena na 4,1 milijardu dolara, što je povećanje od 4,5%, dok je ruski izvoz u Austriju porastao za 78,9% na 1,9 milijardi dolara.
Uprkos sankcijama, ruski uvoz iz Austrije se takođe povećao za 18,5% i dostigao 2,2 milijarde dolara. Ukupne ruske investicije u Austriju su od sredine 2017. godine vredele 22,9 milijardi dolara, a Austrija je imala 4,7 milijardi dolara investicija u Rusiji. Beč snažno podržava projekat Severni tok 2 za snabedavnje Evrope jeftinim prirodnim gasom preko Baltičkog mora.
Austrijska vlada sprovodi nezavisnu spoljnu politiku, suprotstavljajući se rukovodstvu EU po pitanjima kao što su migracija i ono za šta oni veruju da je preterano mešanje u unutrašnje poslove država članica bloka. Ona je takođe formulisala sopstvenu politiku prema Rusiji.
U julu Austrija preuzima rotirajuće predsednitšvo EU na šest meseci. Njena vlada želi da iskoristi ovu priliku da izgradi neke mostove između Evrope i Rusije. Slobodarska partija Austrije (FPÖ), koja je deo vladajuće koalicije, u više navrata je pozvala na okončanje sankcija koje je Brisel nametnuo protiv Rusije. Delegacija FPÖ-a je posetila Krim 2017. godine.
Beč je odbio da se pridruži grupi od više od 20 država članica EU koje su proterale ruske diplomate zbog onoga što je nazvano slučaj Skripalj. Tokom razgovora predsednika Putina sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, i njegovog sastanka sa predsednikom Aleksandrom Van der Belenom 5. juna, obe strane su iskoristile priliku da izraze svoju želju za jačanjem bilateralnih odnosa.
Kurc je nazvao Rusiju supersilom sa kojom bi on želeo da “zadrži otvorene komunikacione kanale.“ Austrijski kancelar je izabrao Rusiju kao svoju prvu ne-EU destinaciju nakon što je stupio na dužnost u decembru 2017. godine. Ta poseta je održana u februaru.
Postoje znakovi da odnos između EU i Rusije počinje polako da se oporavlja, s ozbirom na produbljujući razdor koji deli Evropu i SAD, uključujući i nedavno pokrenuti trgovinski rat.
Austrijski zamenik kancelara Hajnc-Kristijan Štrahe, koji takođe predvodi Slobodarsku partiju Austrije (FPÖ), veruje da bi ukidanje antiruskih sankcija bila prava stvar u odgovoru na američko nametanje tarifa na uvoze aluminijuma i čelika iz EU.
Prošle godine, austrijska stranka je potpisala ugovor o partnerstvu sa strankom Ujedinjena Rusija, koja uživa većinu u ruskom parlamentu. Neki istaknuti članovi FPÖ podržavaju ujedinjenje Krima sa Rusijom.
Austrijski susedi, uključujući Mađarsku, Sloveniju i Italiju, takođe su frustrirani sa EU, posebno u pogledu njenog stava o prilivu imigranata. Oni su zabrinuti zbog američke politike i žele da poboljšaju odnose sa Rusijom. Sebastijan Kurc bi mogao iskoristiti predstojeće predsedavanje Evropskom unijom da predvodi nastajuću grupu država koja teži promenama.
Sve ovo dovodi do toga da se setimo reči francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je za Le Journal du Dimanche u maju rekao da se on protivi ideji izolovanja Rusije i da želi da bude veza koja može povezati Rusiju i Evropu.
Marin Le Pen, predsednik Francuske narodne partije, vidi Putinovu posetu Beču, zajedno sa zbližavanjem Mađarske i Italije, kao početak procesa oslobođenja Evrope.
Italijanski premijer Đuzepe Konte je 5. juna rekao italijanskom Senatu da njegova vlada želi reviziju antiruskih sanckija, bez ikakvih obaveza. “Mi ćemo zagovarati otvaranje ka Rusiji,“ rekao je on, otvarajući raskol unutar EU oko ovog pitanja.
On će izneti svoj stav tokom G7 samita od 8-9. juna u Kanadi. Konteovi komentari su se podudarili sa Putinovom posetom Beču. Mateo Salvini, ministar unutrašnjih poslova i lider Severne lige,koja je dao italijanske vladajuće koalicije, rekao je da se je on bio obožavalac ruskog predsednika, i da je verovato da je Putin “jedan od najboljih državnika.“
Promenljivi poltički vetrovi u Evropi otvaraju put za pozitivne promene, usmeravajući se ka normalizaciji veza između EU i Rusije. Očigledno je da Vladimiru Putinu ne manjka prijatelja u Evropi.
Webtribune.rs
