Sve češći izveštaji sa fronta ukazuju na pojavu novog ruskog bespilotnog sistema koji privlači pažnju zbog drugačijeg izgleda i načina upotrebe u odnosu na ranije verzije porodice „Geranj“.
Poslednjih nedelja u ukrajinskim i ruskim izvorima pojavljuje se sve više informacija o letelici označenoj kao „Geranj-5“, dok su nedavno objavljeni i snimci njenog leta iznad Sumske oblasti.
Snimak koji je objavio Telegram kanal „Voevoda veščaet“ prikazuje bespilotnu letelicu kako leti na velikoj visini iznad Konotopa. Na snimku se čuje karakterističan zvuk mlaznog pogona, dok osobe koje posmatraju prelet burno reaguju na događaj.
Prema navodima ukrajinskog vojnog stručnjaka, pukovnika Aleksandra Zarube, glavnog istraživača Instituta za upravljanje inovativnim projektima i proučavanje neprijateljskog naoružanja vojne jedinice A3444, ruske snage poslednjih meseci češće koriste „Geranj-5“ u Ukrajini.
On navodi da je letelica projektovana prema aerodinamičkoj šemi karakterističnoj za krstareće rakete i da predstavlja cilj znatno veće brzine od prethodnih verzija „Geranja“, zbog čega zahteva prilagođavanje sistema protivvazdušne odbrane.
Prve informacije o upotrebi novog drona pojavile su se početkom 2026. godine. Ukrajinska Glavna obaveštajna uprava tada je objavila da je prvi put registrovala upotrebu novog sistema koji je označila kao „Stavka broj 5“.
Prema podacima objavljenim u tom periodu, reč je o letelici dužine približno šest metara, sa rasponom krila od oko 5,5 metara, bojevom glavom mase do 90 kilograma i dometom do 1.000 kilometara.
U pojedinim izveštajima navodi se da je dron opremljen mlaznim motorom i da predstavlja relativno jeftinu alternativu krstarećim raketama. Zbog toga ga pojedini analitičari opisuju kao svojevrsnu „budžetsku krstareću raketu“, iako se rasprave o njegovoj tačnoj klasifikaciji i dalje vode.
Jedna od karakteristika koja privlači pažnju jeste način lansiranja. Prema dostupnim podacima, „Geranj-5“ može da se lansira sa zemaljskih platformi, ali i sa aviona, uključujući jurišnike Su-25. Pojedini izvori navode i mogućnost opremanja raketama vazduh–vazduh R-73 radi zaštite od presretača.
Zaruba tvrdi da se istovremeno nastavlja modernizacija ruskih bespilotnih sistema. Prema njegovim rečima, u njima se sve češće koriste kineske komponente, SIM kartice ukrajinskih i stranih mobilnih operatera, a u nekim slučajevima ugrađuju se video-kamere i dodatni izvori napajanja koji omogućavaju izviđanje i prenos slike u realnom vremenu.
Ukrajinski izvori takođe navode da se novi sistem koristi u kombinovanim napadima i da bi njegova veća brzina i drugačiji profil leta mogli dodatno da opterete ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
U pojedinim analizama ističe se da presretanje takvih ciljeva zahteva trošenje skupih raketa PVO, što predstavlja dodatni logistički izazov.
Dodatnu pažnju izazvao je vremenski okvir pojavljivanja „Geranja-5“. Novi talas izveštaja o ovom sistemu usledio je ubrzo nakon što je Moskva objavila da je 9. januara izvela udar raketnim sistemom „Orešnik“ na objekte povezane sa proizvodnjom dronova i energetskom infrastrukturom koja podržava ukrajinsku odbrambenu industriju.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je taj napad izveden kao odgovor na pokušaj napada bespilotnom letelicom na predsedničku rezidenciju u Novgorodskoj oblasti.
Iako rusko Ministarstvo odbrane do danas nije objavilo detaljne tehničke podatke o „Geranju-5“, sve veći broj izveštaja o njegovoj upotrebi ukazuje da se ovoj letelici posvećuje sve više pažnje.
Zbog toga se u fokusu više ne nalazi samo pitanje njegovih deklarisanih karakteristika, već i učestalost pojavljivanja na bojištu i potencijalni uticaj na buduće vazdušne operacije.
