Veliki zaokret Ankare: Ruski S-400 odlazi, Amerika dobija ono što je godinama tražila

Kremlj je potvrdio da se pitanje sudbine ruskih protivvazdušnih sistema S-400 koji se nalaze u Turskoj više ne razmatra samo teorijski.

Moskva i Ankara vode kontakte o mogućem premeštanju kompleksa u neku treću, prijateljsku zemlju, dok se istovremeno ponovo otvara pitanje koje je godinama opterećivalo odnose Turske i Sjedinjenih Država.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je tema premeštanja sistema na dnevnom redu i da se na njoj radi.

„Tema je na dnevnom redu, vodi se odgovarajući rad i ostvaruju se odgovarajući kontakti“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li Rusija razmatra mogućnost premeštanja sistema iz Turske u jednu od prijateljskih zemalja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prethodno je rekao da Moskva dopušta mogućnost da sistemi S-400 budu prebačeni sa teritorije Turske u treću prijateljsku zemlju, ali da tada Rusija još nije dobila takav zahtev. On je naglasio da Ankara ne može samostalno da raspolaže tim sistemima na način koji bi podrazumevao njihovu predaju drugoj državi.

Lavrov je objasnio da ugovor o isporuci sadrži obaveze povezane sa sertifikatom krajnjeg korisnika, zbog čega bi za premeštanje sistema bila potrebna saglasnost Moskve. Nekoliko dana kasnije i turska strana potvrdila je da razgovori o reeksportu postoje: turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je da Ankara vodi pregovore i da će njihov ishod biti objavljen po završetku razgovora.

Turska je 2017. godine kupila od Rusije četiri diviziona sistema S-400 u poslu vrednom 2,5 milijardi dolara. Rosoboroneksport je u oktobru 2019. saopštio da je ugovor o isporuci izvršen.

Kupovina S-400 od početka je bila direktno povezana sa ozbiljnim sporom između Ankare i Vašingtona. Sjedinjene Države su Tursku zbog nabavke ruskog sistema odstranile iz programa borbenog aviona F-35, uz obrazloženje da bi prisustvo S-400 moglo da ugrozi bezbednost tehnologije tog američkog stelt aviona. Vašington je kasnije uveo i sankcije turskoj Upravi za odbrambenu industriju zbog nabavke ruskog sistema.

Upravo tu se nalazi jedan od ključnih razloga zbog kojih sadašnji razgovori o premeštanju S-400 imaju znatno širi značaj od običnog transfera vojne opreme. Američko zakonodavstvo vezalo je mogućnost isporuke F-35 Turskoj za status ruskih sistema: zabrana transfera aviona može biti uklonjena tek kada Turska više ne poseduje S-400.

To pitanje nije ostalo samo deo stare krize. U avgustu 2026. predsednik Odbora za spoljne poslove američkog Senata Džim Riš rekao je da je dogovor o F-35 za Tursku i dalje zaustavljen zato što se Ankara nije oslobodila ruskih sistema S-400. Time je praktično potvrđeno da je ruski PVO sistem i dalje jedna od glavnih prepreka za obnovu turskog pristupa avionima pete generacije.

Zbog toga se mogući izlazak S-400 iz Turske vremenski poklapa sa nastojanjem Ankare da obnovi širu vojnu saradnju sa Vašingtonom i ponovo otvori vrata F-35. Međutim, dostupne javne izjave ne potvrđuju da su Sjedinjene Države i Turska postigle konačan sporazum po formuli da Ankara mora baš da „vrati Rusiji“ sisteme kako bi dobila avione.

Američki uslov je širi: problem mora biti rešen tako da Turska više ne poseduje S-400, dok se sada kao jedna od mogućnosti pojavljuje njihovo premeštanje u treću zemlju uz saglasnost Moskve.

Vašington je još prilikom uvođenja sankcija otvoreno pozvao Tursku da „reši problem S-400“, navodeći da posedovanje ruskog sistema predstavlja prepreku vojnoj saradnji dve zemlje.

Američka strana godinama tvrdi da istovremeno korišćenje S-400 i F-35 nije prihvatljivo zbog rizika za američku vojnu tehnologiju, dok je Ankara ranije odbacivala američke argumente i tvrdila da ruski sistem ne predstavlja opasnost za F-35.

Zato sadašnji razgovori Moskve i Ankare imaju potencijal da uklone prepreku koja postoji još od 2019. godine. Ukoliko S-400 zaista napusti Tursku, jedna od najvećih tačaka spora u američko-turskim vojnim odnosima bila bi promenjena, ali bi za svaki transfer bila potrebna saglasnost Rusije.

Za sada nije saopšteno u koju bi prijateljsku zemlju sistemi mogli da budu prebačeni, pod kojim uslovima niti da li bi Rusija za takav potez dobila finansijsku ili drugu kompenzaciju. TASS je preneo Peskovljevu potvrdu da su kontakti u toku, ali Kremlj nije otkrio detalje pregovora.

Time se oko sistema koje je Ankara svojevremeno kupila za 2,5 milijardi dolara sada prepliću tri odvojena interesa: ruska kontrola nad reeksportom sopstvenog naoružanja, turska želja da ukloni jednu od najvećih prepreka u odnosima sa Vašingtonom i dugogodišnji američki zahtev da se S-400 ukloni iz turskog vojnog sistema pre mogućeg povratka F-35 na dnevni red.