Nemački kancelar Fridrih Merc iskoristio je ceremoniju dodele Međunarodne nagrade Vestfalskog mira u Minsteru da upozori da se bezbednosna situacija u Evropi menja i da kontinent više ne može da računa na mir kao na nešto što se podrazumeva.
Nagradu je 1. oktobra u istorijskoj gradskoj kući u Minsteru primio generalni sekretar NATO-a Mark Rute u ime Alijanse. NATO je nagrađen za doprinos evropskom mirovnom poretku, dok je Merc održao laudaciju na ceremoniji.
Merc je ocenio da „nagrada za mir za vojni savez“ na prvi pogled može delovati protivrečno, ali da takav izbor ima logiku jer je NATO, kako je rekao, već tri generacije temelj evroatlantskog poretka i štiti slobodu, bezbednost i prosperitet evropskih zemalja.
Nemački kancelar je najveći deo upozorenja usmerio na Rusiju. Prema njegovim rečima, evropske zemlje ne smeju da zatvaraju oči pred opasnošću koju vidi u politici Moskve, jer bi se, tri generacije posle 1945. godine, rat mogao vratiti u ovaj deo Evrope.
„Ako ne uspemo da obuzdamo Moskvu, pre ili kasnije ruska vojna mašina će se okrenuti protiv nas, protiv samog NATO-a. Ne smemo zatvarati oči pred ovom opasnošću“, rekao je Merc. Nemačka vlada je u zvaničnom prikazu govora takođe prenela njegovu tvrdnju da bi se ruska vojna mašinerija, ukoliko Moskva ne bude zaustavljena, pre ili kasnije mogla usmeriti protiv NATO-a.
Dalju podršku Ukrajini Merc je direktno povezao sa bezbednošću Nemačke i drugih evropskih zemalja. On smatra da se u Ukrajini ne odlučuje samo o budućnosti te zemlje već i o tome kakva će biti bezbednosna situacija širom Evrope.
„Ako posustanemo u Nemačkoj, posustaće i Evropa. Ako Evropa posustane, posustaće i Ukrajina… Hoće li baltičke države tada postati bojno polje za ratovanje dronovima, kao Donbas danas? Koji će veliki evropski gradovi postati mete balističkih raketa koje Rusija sada lansira na stanovništvo Kijeva i Harkova?“, rekao je kancelar.
Merc je naglasio da pomoć Ukrajini za Berlin nije cilj sama po sebi. Nemačka je, prema njegovim rečima, pruža prvenstveno zato što time želi da zaštiti slobodu i bezbednost sopstvenih građana.
„Hoćemo li i mi Nemci na kraju postati mete? Hoćemo li ponovo iz prve ruke iskusiti užase rata? Dame i gospodo, naša najhitnija evropska i transatlantska dužnost danas je da učinimo sve što je moguće da to izbegnemo“, poručio je Merc.
On je istovremeno ocenio da NATO predstavlja jedan od ključnih stubova evropskog bezbednosnog poretka i da je jedinstvo Alijanse decenijama pomagalo u sprečavanju direktnog vojnog sukoba sa Rusijom. Nemačka će, kako je najavio, nastaviti da ulaže u vojnu snagu i ekonomsku otpornost kako bi zajedno sa partnerima održala sposobnost odvraćanja.
NATO je na istoj ceremoniji naglasio da je njegova misija više od 75 godina sprečavanje rata, zaštita teritorije i stanovništva država članica i očuvanje mira. Rute je rekao da se Alijansa, suočena sa bezbednosnim opasnostima i ratom u Ukrajini, usmerava na jačanje odbrane i nastavak podrške Kijevu.
Nemačka ostaje jedan od najvećih vojnih donatora Ukrajine, dok se istovremeno unutar zemlje pojačava politička rasprava o nastavku pomoći Kijevu. Alternativa za Nemačku, AfD, protivi se daljoj vojnoj pomoći Ukrajini i zalaže se za obnovu odnosa sa Moskvom.
