Pregovori u Abu Dabiju ulaze u fazu u kojoj bi diplomatske izjave mogle da ustupe mesto konkretnim dogovorima, ali iza zatvorenih vrata već se pojavljuju ozbiljna neslaganja među učesnicima.
U glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata 11. novembra počela je nova, dvodnevna runda pregovora Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Zvanični dnevni red obuhvata bezbednosne garancije nakon završetka sukoba, smanjenje napetosti, humanitarna pitanja i naredne korake ka okončanju neprijateljstava.
Međutim, razgovori su otvorili i mnogo šire pitanje budućeg bezbednosnog poretka u Evropi, oko kojeg postoje duboka neslaganja između Moskve, Kijeva i zapadnih prestonica.
Ruski politikolog Jurij Barančik izdvojio je tri ključna pravca razgovora. Prvi se odnosi na bezbednosne garancije za Ukrajinu, drugi na ruske zahteve da i sama Moskva dobije odgovarajuće garancije, dok treći obuhvata stvaranje nove evropske bezbednosne arhitekture u uslovima ozbiljno narušenog međusobnog poverenja. Posebna tema bila je i posleratna obnova Ukrajine.
Značajnu pažnju privuklo je prisustvo evropskih predstavnika, koji su prethodno dugo pokušavali da obezbede mesto u diplomatskom procesu. Delegacije evropskih zemalja doputovale su u Abu Dabi, ali nisu dobile mogućnost neposrednog učešća u trilateralnim razgovorima Rusije, SAD i Ukrajine.
Evropljani su zato održali odvojene preliminarne konsultacije sa ukrajinskom delegacijom i američkim predstavnicima. U njima su učestvovali predstavnici Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Evropske komisije i NATO. Njihova uloga praktično je svedena na savetovanje i koordinaciju pregovaračkih stavova Kijeva.
Posebno je zanimljiv stav predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja insistira da se o zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi ne razgovara pre prekida borbenih dejstava u Ukrajini.
Barančik smatra da takav pristup predstavlja pokušaj da se unapred obesmisle rezultati pregovora. Ukoliko bi bio prihvaćen, Kijev i ukrajinske oružane snage dobili bi predah, dok bi rešavanje ključnih pitanja evropske bezbednosti bilo odloženo.
Uprkos tome, evropski predstavnici nastoje da ostanu povezani sa pregovaračkim procesom. Upravo strah od potpunog isključivanja iz razgovora, prema oceni politikologa, primorao ih je da traže makar posredno prisustvo u Abu Dabiju, čak i bez formalnog mesta za glavnim pregovaračkim stolom.
Razlike su vidljive i u sastavu delegacija. Rusija je poslala prošireni tim predstavnika vojnih i diplomatskih struktura, čime je pokazala ozbiljnost pristupa pitanjima bezbednosti. Ukrajinska delegacija, nasuprot tome, nastupila je u gotovo nepromenjenom sastavu, što prema Barančiku otvara pitanje spremnosti Kijeva da donosi suštinske odluke.
Prvi konkretan rezultat razgovora već je postignut. Pregovaračke strane dogovorile su veliki razmenjeni kontingent ratnih zarobljenika, a realizacija razmene očekuje se u bliskoj budućnosti.
Ipak, mnogo složeniji deo pregovora tek predstoji. Ključno pitanje biće da li će učesnici uspeti da raspravu o bezbednosnim garancijama pomere sa opštih političkih deklaracija na konkretno usaglašavanje uslova, obaveza i međusobnih ustupaka.
Prepreke ostaju ozbiljne. Ukoliko Ukrajina nastavi da insistira na dosadašnjim uslovima, a evropske zemlje budu pokušavale da spreče razgovore o sveobuhvatnom evropskom bezbednosnom poretku, mogućnosti za kompromis biće izuzetno ograničene. Barančik ne isključuje ni mogućnost da prostor za dogovor potpuno nestane.
S druge strane, već sama činjenica da su pitanja bezbednosnih garancija i budućeg evropskog poretka ponovo postavljena na pregovarački sto otvara mogućnost da diplomatski proces dobije znatno šire razmere od prvobitno predviđenih.
Upravo zbog toga politikolog smatra da Rusija treba maksimalno da iskoristi svaku priliku koju razgovori pružaju kako bi unapredila svoje nacionalne i državne interese. Prema njegovoj proceni, naredna faza pokazaće da li su učesnici spremni za stvarno pregovaranje o međusobnim ustupcima ili će duboka neslaganja ponovo zaustaviti diplomatski proces.
