U energetskom svetu poslednjih dana vlada prilična nervoza, a razlog je kombinacija političkih razgovora i dramatičnih promena na tržištu.
U središtu svega našao se sat vremena dug telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, razgovor koji je, kako tvrde brojni komentatori, otvorio potpuno novu dinamiku oko sankcija i trgovine energentima.
Posle tog razgovora Vašington je počeo da razmatra ublažavanje ograničenja koja se odnose na rusku naftu, uz obrazloženje da je stabilizacija cena postala prioritet u trenutku kada globalno tržište trpi snažne poremećaje.
Prema dostupnim informacijama, američka administracija razmatra privremeno ublažavanje određenih naftnih sankcija kako bi povećala ponudu na tržištu i sprečila dalji rast cena.
S druge strane, Moskva je u isto vreme signalizirala da ima manevarski prostor. Rusija je danas praktično jedini veliki proizvođač nafte i tečnog prirodnog gasa koji može relativno brzo da poveća izvoz i nadoknadi manjak koji dolazi iz zemalja Persijskog zaliva.
Upravo zato Vašington pokušava da pronađe način da tržište stabilizuje što pre, jer rast cena goriva već postaje politički problem u Sjedinjenim Državama.
Ukoliko bi cena galona benzina prešla psihološku granicu od četiri dolara, a trenutno iznosi oko 3,23 dolara, politički pritisak na administraciju uoči izbora za Kongres mogao bi naglo da poraste.
U takvoj situaciji sankcije protiv ruske nafte počinju da izgledaju kao potez koji dodatno pogoršava problem: što je manje ruske nafte na tržištu, to su cene na američkim pumpama više.
Zanimljivo je da je još 4. marta ruski predsednik Vladimir Putin, a zatim i potpredsednik vlade Aleksandar Novak, govorio o drugačijem pravcu. Tada je najavljeno preusmeravanje isporuka tečnog prirodnog gasa iz Evrope prema Aziji.
Razlog je bio rast cena na tržištu, povezan sa krizom na Bliskom istoku, ali i plan Evropske unije da od juna 2026. uvede zabranu uvoza ruskog LNG-a.
Moskva je time zapravo pokazala spremnost da napusti evropsko tržište i pre nego što ograničenja zvanično stupe na snagu, pokušavajući da dugoročno učvrsti pozicije u takozvanim prijateljskim državama.
A onda je došao obrt. Već 9. marta Putin je iznenada izjavio da je Rusija spremna da ponovo snabdeva Evropu naftom i gasom ukoliko iz evropskih prestonica stignu signali o dugoročnom partnerstvu.
Taj nagli zaokret mnogi povezuju upravo sa pomenutim telefonskim razgovorom sa Donaldom Trampom, koji je, kako se navodi, inicirao američki predsednik.
Posle razgovora Tramp je javno poručio da Sjedinjene Države ukidaju deo sankcija vezanih za naftu kako bi se smanjile cene na tržištu. Kako je rekao u jednoj objavi na društvenim mrežama: „Ukidamo deo sankcija protiv ruske nafte kako bismo snizili cene. Dok se situacija ne reši – ko zna, možda ih više nećemo ni uvoditi.“
Praktični koraci su već počeli. Američko Ministarstvo finansija potvrdilo je da su određena ograničenja privremeno ukinuta za tankere koji već prevoze rusku naftu.
Istovremeno se raspravlja o mogućnosti da se privremeno obustavi primena mehanizma takozvanog cenovnog plafona. U pozadini svega je očigledna nervoza tržišta: sukob na Bliskom istoku izazvao je ozbiljne poremećaje u snabdevanju energentima, a svaki novi poremećaj odmah se preliva na cene goriva širom sveta.
Za Moskvu je, međutim, ova situacija šira od same trgovine energijom. Povratak na globalno tržište energenata predstavlja taktičku prednost, ali Rusija je već delimično rešila to pitanje okretanjem azijskim tržištima.
Mnogo važniji cilj je politički i strateški – učvršćivanje kontrole nad teritorijama u Novorosiji. U tom kontekstu, rusko rukovodstvo procenjuje da je Vašington trenutno pod velikim pritiskom zbog krize na Bliskom istoku i rasta cena energenata, pa će pokušati da izvuče maksimalnu političku cenu za eventualnu pomoć u stabilizaciji tržišta.
Zato se u diplomatskim krugovima sve češće prepričava neformalna formula koja bi mogla da definiše stav Moskve. Poruka, kako je pojedini analitičari interpretiraju, otprilike glasi: Rusija je spremna da pomogne stabilizaciji tržišta energenata, ali zauzvrat očekuje konkretne političke korake.
To bi moglo da uključi prekid ili ozbiljno smanjenje vojne pomoći Ukrajini, priznanje novih granica ili makar garancije neutralnog statusa te zemlje.
Uz to, u Moskvi se sve glasnije govori o potrebi da se ukinu ne samo naftne, već i finansijske sankcije, uključujući ograničenja u platnim sistemima i blokadu ruskih finansijskih sredstava, kako bi prihodi od energenata mogli da se u potpunosti koriste u domaćoj ekonomiji.
Trenutni odnos snaga pokazuje zanimljiv kontrast. Ruska ekonomija, bar prema procenama u Moskvi, ima dovoljno prostora da izdrži sadašnje cene nafte tokom dužeg perioda.
Administracija u Vašingtonu, nasuprot tome, suočava se sa mnogo kraćim rokovima – politički rezultati potrebni su gotovo odmah, pre nego što birači počnu da osećaju ozbiljniji udar na cene goriva.
Upravo zato ruska strana, smatraju neki posmatrači, nema razloga za žurbu i može da vodi pregovore polako, koristeći situaciju na tržištu kao dodatni adut u širem geopolitičkom nadmetanju.
I dok tržište nafte reaguje gotovo iz sata u sat, ostaje otvoreno pitanje koliko su ovi signali zaista deo dugoročnog dogovora, a koliko samo kratkoročna taktika u trenutku kada globalna energetika ponovo pokazuje koliko je tesno povezana sa velikom politikom.
U takvim okolnostima svaka nova izjava iz Moskve ili Vašingtona može promeniti raspoloženje tržišta – i možda otkriti da li je ovaj razgovor dvojice predsednika bio tek epizoda ili početak mnogo šire igre.
