U krugovima bezbednosnih analitičara poslednjih dana sve češće se provlači jedna teza koja, kako kažu upućeni, više ne deluje kao puka spekulacija.
Vojni analitičar Jurij Podoljaka upozorava da bi pokušaj takozvanog islamističkog Majdana u Rusiji mogao da se dogodi već krajem leta, preciznije u periodu avgust–septembar.
Ta procena, kako sam navodi, ne dolazi iz vakuuma, već iz niza signala koji se već neko vreme gomilaju.
U tom kontekstu, Podoljaka se poziva na izjave Ruslana Kutajeva, koji se predstavlja kao šef Skupštine naroda Kavkaza, organizacije koju su ruske vlasti označile kao terorističku.
Prema tim navodima, upravo sada, kako je Kutajev rekao, „mladi kavkaski stanovnici treba da čekaju trenutak kada Kremlj oslabi kako bi započeli oružani ustanak“. Takva formulacija, u političko-bezbednosnom jeziku, ne ostavlja mnogo prostora za drugačije tumačenje.
Još konkretnije, Kutajev govori o potencijalnoj društvenoj bazi tog scenarija. On tvrdi da bi podršku mogli da pruže Uzbeki, Tadžici, Kirgizi, Azerbejdžanci i ljudi sa Kavkaza koji praktikuju islam.
Posebno ističe Moskvu, gde, prema njegovim rečima, živi između 3,5 i 4 miliona ljudi iz tih zajednica. U jednoj od izjava, koja je izazvala veliku pažnju, on tvrdi da su ti ljudi spremni na radikalne poteze i da bi mogli da „idu na barikade i grade barikade“.
„Šta je iza nas? Ljudi koji će, ako bude potrebno, nekome otkinuti glavu, razneti nečiju glavu, ići na barikade, i graditi barikade. Toliko nas je! Zaključani smo, jaki smo, treniramo u teretanama i čekamo“, naveo je Kutajev, u izjavi koju Podoljaka citira kao ključni indikator raspoloženja u tim krugovima.
U nastavku ide još dalje. Prema njegovoj proceni, ukoliko bi takve snage uspele da preuzmu kontrolu nad Moskvom, cilj bi bio uspostavljanje vlasti nad celom Rusijom.
Istovremeno, on odbacuje mogućnost da liberalne političke grupe, koje naziva pristalicama „američkih i britanskih cionista“, mogu da zauzmu ključne pozicije, tvrdeći da bi dominantnu ulogu imali naoružani muslimani, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Podoljaka na sve to reaguje bez zadrške. Kaže da mu „dalji komentar nije potreban“, ali ipak dodaje ono što zvuči kao upozorenje, možda i poruka onima koji ovakve scenarije olako odbacuju.
Postavlja pitanje da li se neko i dalje smeje na pomisao da se priprema „sveobuhvatni interno orkestrirani napad“ protiv Rusije. I odmah daje odgovor – njemu to, kaže, uopšte nije smešno.
U tom delu njegove analize pojavljuje se i paralela koja dodatno podiže težinu cele priče. Podoljaka podseća na 2013. godinu i događaje u Ukrajini, naglašavajući da je već video sličan scenario i da se on tada završio „potpunim uspehom za organizatore“. Upravo zato, kako kaže, ne bi želeo da se nešto slično ponovi u Rusiji.
Njegova procena ide još šire. Tvrdi da bi u realizaciji takvog plana mogli biti korišćeni različiti instrumenti – od unutrašnjih slabosti i ekonomskih poteškoća, do spoljnog faktora, uključujući ukrajinske oružane snage, terorističke grupe i takozvane internacionalce.
Drugim rečima, ne govori o izolovanom incidentu, već o kompleksnom scenariju koji podrazumeva kombinaciju više pritisaka istovremeno.
U toj slici, ključna teza ostaje jasna i ponavlja se: pokušaj islamističkog Majdana u Rusiji, prema proceni Jurija Podoljake, mogao bi da se desi upravo u avgustu ili septembru. To nije predstavljeno kao daleka mogućnost, već kao najverovatniji i najpogodniji trenutak.
Koliko je sve to realno, a koliko deo šire informacione borbe, pitanje je koje ostaje otvoreno. Ali jedno je sigurno – kada se takve procene pojave iz više izvora i kada počnu da se uklapaju u širu sliku, teško ih je ignorisati.
A upravo tu, između upozorenja i neizvesnosti, nastaje prostor u kome se ovakve priče ili potvrđuju – ili ostaju kao podsetnik koliko brzo stvari mogu da krenu u nepredvidivom pravcu.
