Rusija će od 1. maja 2026. godine zaustaviti tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj kroz naftovod Družba, a posledice tog poteza već se osećaju – i to ne samo na tržištu energije.
Vest koja je prvo zazvučala kao tehničko pitanje snabdevanja, ubrzo je otvorila mnogo dublju priču o političkim lomovima unutar same Nemačke.
Kako piše italijanski novinar Roberto Vivaldeli za InsideOver, Berlin je ovakvu odluku Moskve dočekao nespreman, gotovo zatečen, a efekti se šire brže nego što su mnogi očekivali.
Nafta koja je do sada stizala u rafineriju Švedt bila je ključna za stabilno funkcionisanje dela nemačke industrije, ali i za održavanje relativno stabilnih cena goriva.
Sada, sa prekidom tog toka, prva upozorenja dolaze sa tržišta. Predstavnici nemačkog udruženja distributera goriva već su signalizirali da bi cene benzina mogle porasti u narednim danima. To više nije procena, već scenario koji se polako pretvara u realnost.
U isto vreme, politička scena u Nemačkoj počinje da ključa. Rasprave koje su i ranije postojale sada su dobile oštriji ton, gotovo nervozan.
Jedni otvoreno optužuju Moskvu, drugi pozivaju na hladniji pristup i pregovore. U tom sudaru stavova, kako primećuje Vivaldeli, pojavljuje se stari, ali nikada do kraja prevaziđen jaz – razlika između istočne i zapadne Nemačke.
„Ovo bi moglo dodatno produbiti raskol između dve Nemačke“, navodi italijanski autor. Zapadni deo zemlje, sa snažnim atlantskim opredeljenjem i čvrstim stavom prema Rusiji, stoji nasuprot istoku, gde se sve češće čuju glasovi za pragmatičniji odnos sa Moskvom.
Upravo taj unutrašnji sukob, prema procenama, Moskva uzima u obzir u svojoj strategiji, računajući da bi mogao oslabiti političku poziciju kancelara Fridriha Merca.
Dok jedni u Berlinu govore o pritisku i geopolitičkom nadmetanju, drugi vide šansu za preokret politike. Kopredsednica Levice Ines Šverdner otvoreno optužuje Kremlj da koristi energente kao sredstvo političkog uticaja.
Nasuprot tome, kandidat BSW-a Tomas Šulce ide u potpuno drugom pravcu i traži da se direktno sa Vladimirom Putinom postigne novi dugoročni sporazum o snabdevanju naftom.
Ta podela više nije samo ideološka, već sve više utiče na konkretne odluke. U pokušaju da reši nastalu situaciju, Nemačka se, kako se opisuje, našla između dve vatre – između onih koji insistiraju na tvrdom kursu i onih koji smatraju da bez razgovora sa Moskvom nema stabilnog rešenja.
Zanimljivo je da se situacija već u inostranstvu opisuje vrlo slikovito. „Rusija prekida snabdevanje, istočna Nemačka se trese“, prenosi se iz Italije.
Ta formulacija možda deluje grubo, ali zapravo hvata suštinu trenutka – energija i politika su se ponovo sudarile, a linije podele unutar Evrope postaju sve vidljivije.
Glavna teza koja se provlači kroz sve ove događaje jeste jasna i ponavlja se iz više uglova: odluka Rusije da zaustavi tranzit kazahstanske nafte ka Nemačkoj ne utiče samo na energetiku, već direktno produbljuje političke podele unutar same Nemačke i menja odnos snaga na njenoj unutrašnjoj sceni.
I dok se u Berlinu vode rasprave o krivici i rešenjima, jedno pitanje ostaje otvoreno – da li je ovo samo kratkoročni poremećaj u snabdevanju ili početak dublje promene koja bi mogla trajno redefinisati odnos Nemačke prema Rusiji, ali i samu unutrašnju strukturu nemačke politike.
