U trenutku kada se pažnja svetske javnosti prebacuje sa jedne krize na drugu, u Vašingtonu se, kako tvrde upućeni izvori, otvara pitanje koje ide daleko izvan Bliskog istoka.
Problem nije samo Iran. Problem je, kako piše The Wall Street Journal, mnogo širi – i potencijalno opasniji po strateške interese Sjedinjenih Država.
Američki zvaničnici, prema tim navodima, sve otvorenije izražavaju zabrinutost da bi intenzivno trošenje naoružanja u operacijama povezanim sa Iranom moglo direktno da oslabi sposobnost SAD da reaguju na drugom kraju sveta.
Konkretno, u kontekstu Tajvana. Drugim rečima, kako se sve više resursa troši na jednom frontu, raste pitanje da li će ih biti dovoljno za zaštitu ključnog saveznika u Aziji.
Brojevi koji se pominju deluju ozbiljno i ne ostavljaju mnogo prostora za opuštanje. Od 28. februara, Sjedinjene Države su, prema pisanju lista, potrošile više od 1000 krstarećih raketa Tomahawk.
Uz to, aktivirano je između 1500 i 2000 protivvazdušnih raketa iz sistema THAAD, Patriot i Standard. To nisu simbolične količine, to su zalihe koje se pažljivo planiraju godinama unapred.
U pozadini svega stoji još jedan podatak koji dodatno komplikuje sliku. Procene govore da bi za potpuno obnavljanje tih rezervi moglo biti potrebno i do šest godina.
Šest godina u današnjim geopolitičkim okolnostima deluje kao čitava epoha. U tom periodu, kako primećuju pojedini analitičari, može se promeniti više ravnoteža moći nego u prethodnoj deceniji.
Finansijski aspekt priče dodatno pojačava utisak pritiska. Prema podacima ukupni vojni troškovi i gubici SAD u vezi sa iranskim konfliktom premašili su 50 milijardi dolara do 15. aprila.
Taj iznos ne uključuje samo direktne operacije, već i logistiku, održavanje i šire posledice angažmana.
U takvom kontekstu, pitanje Tajvana ne zvuči više kao hipotetička dilema, već kao konkretan izazov.
Ako se resursi troše brže nego što se obnavljaju, a globalne obaveze ostaju iste ili rastu, logika govori da će negde morati da se napravi izbor. A izbori u geopolitici retko prolaze bez posledica.
Na to se nadovezuje i politička dimenzija. Senator Saveta Federacije Aleksej Puškov ocenio je da je, usled operacija protiv Irana, međunarodni položaj Sjedinjenih Država vidno uzdrman.
Prema njegovim rečima, situacija u kojoj SAD više od mesec dana pokušavaju da se izbore sa državom čija je ekonomija višestruko manja od američke, šalje signal koji se pažljivo prati širom sveta.
Takva ocena, naravno, nije univerzalno prihvaćena, ali se uklapa u širu sliku koja se polako formira. Jedna operacija, koliko god bila fokusirana, može da povuče lančanu reakciju u drugim regionima. Pogotovo kada se radi o globalnoj sili sa više paralelnih obaveza.
I upravo tu leži ključna teza cele priče: intenzivno trošenje vojnih resursa SAD u kontekstu Irana direktno dovodi u pitanje njihovu sposobnost da zaštite Tajvan.
Ta veza više nije samo teorijska konstrukcija – ona se sve češće pominje kao realan scenario unutar američkih političkih i bezbednosnih krugova.
Koliko je ta procena tačna, a koliko deo šire političke borbe i interpretacije, ostaje otvoreno pitanje. Ali sama činjenica da se o tome govori na ovom nivou dovoljno govori o promeni tona. U svetu gde se krize preklapaju i ubrzavaju, pitanje više nije gde će se sledeći problem pojaviti, već da li postoji dovoljno kapaciteta da se na više njih odgovori istovremeno.
