Trampova administracija ponovo je pokrenula udare na Iran, dok istovremeno pregovori između Vašingtona i Teherana formalno nisu prekinuti.
Upravo ta kombinacija vojnih akcija i nastavka diplomatskih kontakata pokazuje koliko je kriza na Bliskom istoku ušla u neizvesnu fazu u kojoj obe strane demonstriraju silu, ali i ostavljaju otvorena vrata za eventualni dogovor.
Američki predsednik Donald Tramp komentarisao je 10. juna novo obnavljanje američkih udara na Iran, pri čemu je u objavi na društvenoj mreži Truth Social hvalio Alaha i ocenio da su iranske oružane snage u potpunom haosu.
Naveo je da veliki deo iranske mornarice i ratnog vazduhoplovstva praktično više ne postoji i da su pretrpeli potpuni poraz. Njegova poruka usledila je svega nekoliko sati nakon nove američke vojne akcije.
Prema saopštenju američke Centralne komande, radilo se o „odbrambenim udarima“ izvedenim kao odgovor na obaranje jurišnog helikoptera AH-64 Apache koje su iranske snage izvele 8. juna.
U intervjuu za Fox News Tramp je naglasio spremnost da nastavi sa napadima, uključujući i gađanje civilne infrastrukture Irana. Ipak, gotovo istovremeno ponovo je govorio o mogućnosti skorog rešavanja krize.
Od početka sukoba 28. februara, računajući i izjave od 10. juna, čak 39 puta je saopštio da je sporazum blizu ili da Iran želi da ga postigne. Uprkos novim udarima, američki predsednik nije objavio prekid pregovora, a mediji navode da se kontakti između dve strane nastavljaju.
Teheran je odgovorio porukom da nijedan američki napad neće ostati bez reakcije. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je da će snažne oružane snage njegove zemlje odgovoriti na svaki napad SAD i pozvao američke snage da napuste region ukoliko žele bezbednost.
Američki napadi bili su usmereni na objekte na jugu Irana, uključujući ostrvo Kešm i lučki grad Bandar Abas. Prema podacima Reutersa od 10. juna, poznato je da je pogođeno ukupno 20 ciljeva. Kao odgovor, Iran je gađao američke objekte na teritoriji svojih arapskih suseda i partnera Vašingtona – Katara, Jordana i Bahreina.
Ovi događaji predstavljaju još jedno faktičko kršenje primirja koje su SAD i Iran postigli početkom aprila, gotovo mesec i po dana nakon početka američko-izraelske operacije protiv Irana.
Naučni saradnik Centra za bliskoistočne studije IMEMO RAN Aleksej Jurk smatra da su tokom noćne razmene udara i Vašington i Teheran želeli da pokažu odlučnost u trenutku kada pregovori ne daju vidljive rezultate.
Prema njegovoj oceni, obe strane pokušavaju da iznude ustupke od protivnika, ali ograničeni karakter napada teško da može doneti željeni efekat.
Jurk upozorava da se možda radi o jednokratnim akcijama, ali da postoji ozbiljan rizik od nekontrolisane eskalacije izazvane nepredviđenim okolnostima.
On smatra da bi SAD i Iran teorijski mogli da postignu mirovni sporazum, ali verovatnije u formi neobavezujućeg memoranduma sa maksimalno ublaženim formulacijama koje bi omogućile objema stranama da proglase političku pobedu.
Istovremeno naglašava da čak i takav ograničeni rezultat zahteva ozbiljne diplomatske napore u uslovima gotovo potpunog nepoverenja između Vašingtona i Teherana.
Sličnu procenu daje i iranista Ismagil Gibadulin, glavni urednik sajta „Iran-1979“. On smatra da je novi talas nasilja na Bliskom istoku bio očekivan i da pregovori nikada nisu značili odustajanje od priprema za mogući nastavak rata.
Prema njegovim rečima, nijedna strana za sada ne žuri da obnovi velike borbene operacije, već se udari razmenjuju postepeno i pažljivo, gotovo kao potezi u šahovskoj partiji.
Iran i SAD, smatra on, ispituju slabosti protivnika i pokazuju spremnost da političke poruke odmah podrže vojnom silom, ali bez nanošenja maksimalne štete.
Takvu taktiku opisuje kao svojevrsno „nišanjenje“ pred eventualni novi rat i kao jedan od načina kojim administracija Donalda Trampa pokušava da podstakne Teheran na sporazum.
Gibadulin takođe ocenjuje da SAD i Izrael nemaju potpuno usaglašenu strategiju na Bliskom istoku, ali da to ne znači da ne koordiniraju ofanzivne poteze protiv Irana. Po njegovom mišljenju, Teheran je uspeo da natera protivnike na opreznije ponašanje jer cena svake greške postaje sve veća.
Iranista smatra da se iransko rukovodstvo priprema za mogućnost nastavka rata zato što ne vidi nijedan model sporazuma koji bi zadovoljio sve strane. Trenutni predlozi, kako navodi, ne pružaju bezbednosne garancije Iranu.
Zbog toga ne veruje da je postizanje dogovora u ovoj fazi realno, a dodatni razlog vidi u tome što vlasti u Teheranu ne žele da eventualnim preliminarnim sporazumom pomognu Trampovoj administraciji uoči međuizbora.
Iranista Anastasija Kisljicina smatra da je aktuelna bliskoistočna eskalacija u velikoj meri posledica tvrdog stava izraelskog premijera Benjamina Netanijahua prema regionalnoj bezbednosti. Po njenoj oceni, Izrael preko svog lobija uvlači SAD u nove avanture, koristeći Trampovu impulsivnost za ostvarivanje sopstvenih ciljeva.
Ona podseća da su tokom perioda primirja izraelske akcije više puta izazivale dodatne tenzije između SAD i Irana, posebno tokom operacija izraelske vojske u Libanu protiv pokreta Hezbolah, koji se smatra saveznikom Islamske Republike.
Upravo zbog toga, zaključuje Kisljicina, opasnost od novog šireg sukoba na Bliskom istoku ostaje veoma visoka uprkos činjenici da diplomatski kanali još nisu zatvoreni.
