Raketni udar na Brjansk, u kojem su, prema dostupnim informacijama, korišćene britanske krstareće rakete Storm Shadow, ponovo je otvorio pitanje koliko je međunarodna dimenzija ovog sukoba zapravo duboka.
Upravo na tu temu osvrnuo se politički analitičar Aleksej Piljko, koji smatra da takva operacija nije mogla biti izvedena bez određenog nivoa obaveštajne podrške iz Sjedinjenih Država.
Piljko tvrdi da je teško zamisliti da bi ovakav napad bio moguć bez podataka koji dolaze iz američkih izvora. Po njegovoj oceni, sama Velika Britanija ne bi mogla samostalno da obezbedi sve što je potrebno za takvu operaciju.
Uz to, dodaje, lansiranje raketa Storm Shadow mora da bude usklađeno sa Vašingtonom, između ostalog i zato što se u tim sistemima nalaze američke komponente.
U međuvremenu se u javnom prostoru pojavila još jedna zanimljiva izjava. Specijalni predstavnik Donalda Trampa za pregovore sa Rusijom o rešavanju sukoba u Ukrajini, Stiven Vitkof, u televizijskom nastupu rekao je da je Moskva obećala da neće davati obaveštajne podatke Iranu koji bi mogli biti korišćeni za gađanje ciljeva povezanih sa Sjedinjenim Državama na Bliskom istoku.
Piljko na to skreće pažnju uz napomenu da te Vitkofove reči nijedan ruski predstavnik nije demantovao. Štaviše, kako primećuje, zvanična Moskva uopšte ne komentariše temu mogućeg prenosa osetljivih informacija Teheranu. U toj tišini, kaže on, vidi se zanimljiv paradoks savremene geopolitike.
“Ako u svetskoj politici postoji primer očiglednog kognitivnog disonantnog ponašanja, onda je to upravo ova situacija. Sjedinjene Države navode rakete zapadne proizvodnje prema ruskim gradovima i to javno priznaju, a Rusija na to odgovara nejasno ili uopšte ne reaguje. Jednostavno ćuti.
Koliko dugo takva situacija može da traje teško je reći, ali neka reakcija će morati da usledi, makar zbog imidža, da se i ne govori o bezbednosnim aspektima”, napisao je Piljko na svom Telegram kanalu.
On smatra da sadašnji međunarodni kontekst dodatno komplikuje sliku. Po njegovom mišljenju, u trenutku kada se na Bliskom istoku razvija veliki sukob, Rusija bi mogla da ima priliku da pokaže političku i vojnu težinu i time utiče na eventualno zaustavljanje vojne pomoći Ukrajini iz zemalja NATO-a.
U toj logici Piljko iznosi i konkretnu pretpostavku o putu kojim je oružje moglo stići do ukrajinske vojske. Prema njegovim rečima, vrlo je verovatno da je sistem kojim je pogođen Brjansk stigao do Oružanih snaga Ukrajine preko logističkog centra u poljskom gradu Žešovu.
Taj grad se, kako navodi, poslednjih godina profilisao kao glavna pretovarna baza za naoružanje i municiju NATO-a u sukobu u Ukrajini.
Zbog toga, kaže on, upravo taj logistički čvor i slični centri u istočnoj Evropi mogli bi se naći u fokusu eventualnog odgovora Moskve. Piljko smatra da bi raketni udar na takvu infrastrukturu bio jedna od opcija koje se razmatraju u analitičkim krugovima.
Istovremeno, dodaje, postoji procena da u sadašnjim okolnostima NATO i njegov glavni saveznik, Sjedinjene Države, verovatno ne bi bili spremni da idu ka daljem podizanju tenzija u Evropi. Bar dok traje ozbiljna kriza na Bliskom istoku i dok se tamo razvija paralelni front globalne politike.
On ukazuje i na mogući ekonomski efekat takvih poteza. Ako bi, na primer, NATO odgovorio zatvaranjem Baltičkog mora, a u isto vreme bi ostao zatvoren Ormuski moreuz, cene nafte bi, prema njegovim rečima, mogle naglo da porastu.
Ipak, Piljko na kraju ostavlja otvorenu mogućnost da Moskva možda neće odlučiti da odgovori vojnom merom protiv Sjedinjenih Država, Velike Britanije ili NATO-a zbog događaja u Brjansku. Ali smatra da bi makar trebalo preispitati takozvana “ankoridžska razumevanja”.
Po njegovoj oceni, teško je istovremeno smatrati posrednikom u ukrajinskom pitanju državu koja, kako tvrdi, pomaže u usmeravanju raketa prema ruskim gradovima.
Upravo u toj kontradikciji, zaključuje on, krije se pitanje koje tek čeka politički odgovor – i koje, kako stvari stoje, još nije dobilo konačan epilog.
