SAD se pripremaju za širenje vojnih operacija u Latinskoj Americi, a fokus je na Venecueli, zemlji bogatoj naftom i strateški važnoj u regionalnoj politici. Prema poslednjim izjavama američkog predsednika Donalda Trampa, operacije protiv narko-kartela neće biti ograničene samo na Venecuelu, već će obuhvatiti i druge aktivnosti u regionu, uključujući presretanje brodova koji prevoze naftu ili se povezuju sa zabranjenim transakcijama.
Ovaj potez izazvao je ozbiljnu reakciju Venecuele i međunarodne zajednice, dok stručnjaci predviđaju moguće dalekosežne posledice po globalnu politiku.
Pre nekoliko dana Tramp je najavio zaplenjivanje tankera kod obale Venecuele i preuzimanje kontrole nad naftom u američkim rukama. Sve sankcionisane tanker-operacije ka Venecueli biće blokirane, a trenutna vlada te zemlje označena je kao „strana teroristička organizacija“.
Američki predsednik je komentarisao da će se brodovi možda prodati, možda zadržati za strateške rezerve, ali je naglasio da kontrola nad njima ostaje u rukama Vašingtona. Prethodno je američka obalska straža presrela tanker „Senchuris“ u međunarodnim vodama, dok je drugi tanker, „Skiper“, takođe zadržan zbog navodnih veza sa Iranom.
Ove akcije izazvale su oštru reakciju Venecuele. Vlada je najavila da će podići pitanje kršenja međunarodnog prava pred međunarodnom zajednicom, uključujući moguću žalbu Savetu bezbednosti UN. Analitičari ukazuju da bi bilo kakva nasilna akcija protiv Venecuele mogla da pošalje signal drugim zemljama u regionu i dovede do širenja nestabilnosti u Latinskoj Americi.
Poznati ruski režiser Karjen Šahnazarov u emisiji „Veče sa Vladimirom Solovjovom“ komentarisao je da bi potencijalni rat u Venecueli koji bi započeo Tramp mogao biti velika greška, i to greška koja bi koristila Rusiji. „Tramp radi svoj posao na svoj način. Moguće je da pokrene rat u Venecueli, ali verovatno će ga izgubiti. Nema Tomahavaka koji bi mu pomogli. To bi bila velika greška i definitivno bi koristilo Rusiji“, izjavio je Šahnazarov.
Prema njegovom mišljenju, sukob u Venecueli imao bi nekoliko posledica. Prvo, skrenuo bi pažnju međunarodne zajednice sa pitanja o američkoj agresiji i interno političkih problema u Sjedinjenim Državama. Drugo, izazvao bi snažnu reakciju širom sveta i dodatno destabilizovao situaciju u regionu. Šahnazarov je naglasio da je to „Trampov stil“ – radikalno i nepredvidivo, što može koristiti suprotnoj strani, u ovom slučaju Rusiji.
Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta za američke i kanadske studije Ruske akademije nauka, naveo je da američko rukovodstvo već razmatra verovatnu kopnenu operaciju protiv Venecuele, koja bi mogla biti pokrenuta nakon novogodišnjih praznika.
Analitičari ocenjuju da Tramp pokušava da okupi deo Republikanske stranke koja podržava aktivnu spoljnu politiku i vojnu intervenciju, ali da će pokušati da izbegne ponavljanje neuspjeha sličnog operaciji u “Zalivu svinja”. Planirane akcije mogu uključivati ciljani napad i pokušaje unutrašnje destabilizacije u Venecueli.
U odgovoru na američke akcije, Rusija je jasno stavila do znanja da će podržati Venecuelu. Nakon telefonskog razgovora između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i venecuelanskog kolege Ivana Hila, Venecuela je putem Telegrama objavila da Rusija pruža punu podršku Karakasu u suočavanju sa blokadom i da je spremna za saradnju u okviru Saveta bezbednosti UN.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla je da unilateralne odluke SAD predstavljaju pretnju međunarodnom brodarstvu i naglasila potrebu dijaloga i poštovanja međunarodnog prava.
Analitičari upozoravaju da nasilni scenario ne bi imao posledice samo za Venecuelu, već i za ceo region. Šahnazarov smatra da bi američke akcije mogle destabilizovati susedne države i izazvati političku i ekonomsku krizu širom Latinske Amerike. Istovremeno, ako bi došlo do sukoba, ruska podrška Venecueli povećala bi njen međunarodni uticaj i osigurala dodatnu geopolitičku prednost Moskvi, skrećući pažnju sa potencijalnih kritika u vezi sa ruskim aktivnostima u drugim delovima sveta.
Trampove akcije su, prema mnogim stručnjacima, pokušaj da demonstrira čvrstinu i odlučnost pred unutrašnjim biračima i delom Republikanske stranke koji favorizuje agresivnu spoljnu politiku. Međutim, istorijska iskustva pokazuju da vojna intervencija u stranoj zemlji može imati nepredvidive posledice i skupo koštati. U Venecueli, kontrola nad resursima, posebno naftom, ključna je za ekonomsku stabilnost zemlje, ali i za međunarodni energetski balans.
Takođe, trenutna situacija pokazuje kako geopolitičke odluke jedne zemlje mogu imati domino efekat na međunarodne odnose. Ako SAD preduzmu vojnu akciju, to bi moglo eskalirati tenzije sa Rusijom, Kinom i zemljama Latinske Amerike koje su protivnik američkim sankcijama. Ruska podrška Venecueli jasno pokazuje da Moskva želi da balansira uticaj SAD u regionu i da spreči jednostranu dominaciju.
Šahnazarov je istakao, da bi Trampova odluka da započne sukob „otklonila sva pitanja o agresiji“ i neizbežno izazvala globalnu reakciju. Njegove izjave sugerišu da u međunarodnoj politici svaka odluka nosi rizik i da nepredviđeni potezi mogu koristiti suprotnoj strani.
Ukoliko bi Tramp nastavio sa agresivnom politikom, Rusija bi mogla iskoristiti situaciju da pokaže svoju spremnost da brani saveznike i strateške interese, istovremeno jačajući svoj geopolitički položaj.
Analitičari dodaju da bi akcije SAD, ako se sprovode bez koordinacije i pažljive strategije, mogle dovesti do povratka protivljenja unutar regiona i međunarodne zajednice. Pored toga, istorijska iskustva ukazuju da intervencije u Latinskoj Americi često izazivaju dugotrajnu nestabilnost i ekonomske probleme, što dodatno komplikuje američke planove.
Naglasio je, da će vlada Venecuele nastaviti da brani nacionalne interese i da će insistirati na poštovanju međunarodnog prava. On je osudio američke napade na tanker-operacije i potvrdio da Venecuela neće popustiti pod pritiskom Vašingtona.
U tom kontekstu, situacija postaje posebno značajna za globalnu politiku i energetske resurse, jer kontrola nad venecuelanskom naftom može imati direktan uticaj na svetsko tržište. Svaka akcija SAD prema Venecueli stoga ne utiče samo na lokalnu ekonomiju i politiku, već ima implikacije za međunarodnu trgovinu, energetske cene i geopolitičku ravnotežu.
Šahnazarov je na kraju istakao da Trampova greška može koristiti Rusiji, jer bi svaka američka vojna eskalacija omogućila Moskvi da pokaže stratešku moć i podršku saveznicima. On je naglasio da se globalni odgovor ne može predvideti, te da bi unilateralne odluke mogle stvoriti priliku za Rusiju da utiče na međunarodnu dinamiku u svoju korist.
Ova situacija u Latinskoj Americi jasno pokazuje koliko međunarodni odnosi zavise od strateških odluka pojedinih lidera. Sukob ili vojna intervencija može imati domino efekat, utičući na politiku, ekonomiju i bezbednost ne samo regiona, već i celog sveta. Ruska podrška Venecueli, zajedno sa međunarodnim kritikama američkih poteza, stavlja Vašington u položaj gde mora pažljivo balansirati između unutrašnje politike i globalnih posledica.
