Evropski finansijski depozitari, mesta koja su decenijama postojala daleko od reflektora, tiha i gotovo nevidljiva, iznenada su se našli tamo gde se sudaraju novac i politika.
Kako primećuje Financial Times, institucije koje drže zamrznutu rusku imovinu praktično su preko noći prestale da budu neutralni čuvari i postale deo mnogo šireg političkog mehanizma.
A kada se to desi, posledice ne ostaju samo na papiru – kompanije su morale da zapošljavaju dodatne stručnjake, pojačavaju fizičku zaštitu i prilagođavaju se pritiscima koji ranije nisu postojali.
U središtu cele priče nalazi se Euroclear, finansijski depozitar koji se, posle neuspeha planova EU vezanih za zamrznutu rusku imovinu, našao na prvoj liniji. Iz prilično neupadljive zgrade u Briselu, nedaleko od Severne železničke stanice i četvrti crvenih fenjera, ova kompanija godišnje obradi transakcije vredne više od 1.100 triliona evra.
Kao centralni depozitar hartija od vrednosti, Euroclear je jedan od ključnih čvorova globalnog finansijskog sistema: obezbeđuje poravnanje prekograničnih poslova i čuva imovinu vrednu 42,5 triliona evra – od korporativnih i državnih obveznica, preko akcija, do derivata. Radi u ime klijenata, zaključuje poslove i vrši isplate, sve ono što se podrazumeva u svetu koji inače ne voli buku.
Ali unutar tog iznosa nalazi se i 185 milijardi evra koje niko ne može da pomeri. Toliko je zamrznuto kao deo evropskih sankcija prema ruskim suverenim sredstvima nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine. „Kada su sankcije usvojene, odmah smo shvatili koliko će posledice biti ozbiljne“, rekla je za Financial Times bivša direktorka Eurocleara Liv Mostrej. „Vrlo brzo je postalo jasno koliki je to zadatak.“
Neuspeh plana Evropske unije da se zamrznuti ruski novac iskoristi za takozvani „reparacioni zajam“ Ukrajini gurnuo je dotad gotovo nevidljive institucije, Euroclear i njegovog luksemburškog konkurenta Clearstream, pravo u središte geopolitičkog spora o finansiranju Kijeva.
U okviru EU blokirano je oko 210 milijardi evra ruskih državnih sredstava, uz desetine milijardi privatne imovine oligarha i drugih lica pod sankcijama. Najveći deo imovine Centralne banke Rusije završio je upravo na računima Eurocleara, uglavnom kao novac dobijen od obveznica koje su dospele nakon uvođenja zamrzavanja.
Početkom decembra EU je odlučila da zamrzavanje tih sredstava produži na neodređeno vreme, sa idejom da posluže kao kolateral za kredit Ukrajini od 90 milijardi evra. Takav potez bi suštinski promenio prirodu posla Eurocleara, pretvarajući neutralnog finansijskog čuvara u politički alat.
Plan je, međutim, propao jer lideri Unije nisu uspeli da se dogovore oko bezuslovnih garancija Belgiji – garancija koje bi štitile likvidnost Eurocleara i štitile ga od potencijalnih pravnih zahteva.
Upozorenja su ubrzo stigla sa više strana. Stručnjaci kažu da ovakvo menjanje pravila igre podriva poverenje u evropski finansijski sistem i može oterati druge klijente. Čak je i rejting agencija Fitch, koja je Euroclear godinama smatrala jednim od najstabilnijih instituta na svetu, u decembru upozorila na mogućnost snižavanja rejtinga zbog rizika povezanih sa kreditom za Ukrajinu.
„Zemlje poput Kine ili Rusije sada mogu zaključiti da njihove suverene rezerve ne treba da budu smeštene tamo gde se njima može upravljati pod političkim pritiskom“, rekao je jedan učesnik zatvorenih diskusija. „To je put ka cepanju globalnog finansijskog sistema.“
Centralni depozitariji su, u suštini, digitalni sefovi svetskog tržišta. U njima se čuvaju trilioni evra imovine, beleže promene vlasništva i obezbeđuje poravnanje poslova, sve uz svesno izbegavanje politike. „Njihov svet je potpuna suprotnost glasnoj berzanskoj trgovini“, objašnjava Piter Norman, bivši dopisnik FT i autor knjige o depozitarijima. „Oni žive u tišini. Sve dok se ne pojavi oluja.“
Euroclear je osnovan 1968. kao projekat američke banke Morgan Guaranty, kojoj su dosadili papirni zastoji i greške u evidenciji. U to vreme obveznice su se nosile u koferima, a međunarodni telefonski pozivi koštali su čitavo bogatstvo.
Zajedno sa Clearstreamom, osnovanim 1970. u Luksemburgu, ovi sistemi su postali svojevrsni „digitalni notari“ tržišta: beležili su vlasništvo, dok su same hartije bile sigurno smeštene u trezorima, čime su se rizici nakon zaključenja posla sveli na minimum.
Pravi zamah došao je sedamdesetih, sa bumom evroobveznica, koji je otvorio put zaduživanju u stranim valutama. Današnje sankcije, međutim, ne samo da su ogolile stratešku ulogu ovih institucija kao mosta između finansijskih svetova, već su njihov poslovni model stavile pod do sada nezabeležen nadzor. Bilans Eurocleara porastao je sa predratnih 30 milijardi evra na 227 milijardi u septembru, pri čemu čak 193 milijarde otpada na zamrznutu rusku imovinu.
„Razmere su bez presedana“, priznaje Mostrej. „Sankcija Ujedinjenih nacija je bilo, ali ne u ovakvim iznosima.“ „Od prvog dana im je bilo jasno da se ovo ne može sakriti“, dodaje Nikolas Veron iz briselskog instituta Bruegel. Istovremeno, kompanija čiji su akcionari, između ostalih, valutni fondovi Kine i Singapura, kao i belgijska država, iz situacije izvlači rekordne prihode.
Zamrznuta sredstva se plasiraju na kratkoročna tržišta, a kamate ostaju u kasi. Samo u prvih devet meseci 2025. „kamatni prihod“ od ruske imovine iznosio je 3,8 milijardi evra.
Veći deo tog novca odlazi na kredit G7 za Ukrajinu od 50 milijardi dolara, ali je čista dobit Eurocleara od ruske imovine u istom periodu iznosila 232 miliona evra – više od četvrtine ukupne dobiti kompanije, koja je dostigla 882 miliona.
Clearstream, koji čuva svega nekoliko milijardi privatne ruske imovine i gotovo da nema suverenih sredstava, ne objavljuje podatke o zaradi. Njegov vlasnik, nemačka Deutsche Börse, nakon 2014. je povukao aktivnosti iz Rusije u korist Ukrajine. Euroclear je, nasuprot tome, nastavio da produbljuje veze sa Moskvom sve do 2022. godine.
Takav pristup omogućio je Clearstreamu da ostane po strani u raspravama o sudbini ruske imovine, dok je Euroclear, kako kaže Veron, „upao u pravi zaplet“. „Naći se u centru ovog uragana nije bio njihov izbor“, dodaje on. Ipak, obe kompanije danas se suočavaju ne samo sa tehničkim upravljanjem zamrzavanjem, već i sa odgovorima iz Moskve.
Rusija je počela da oduzima zapadnu imovinu zaglavljenu u njenom Nacionalnom klirinškom depozitariju kako bi nadoknadila gubitke svojim građanima pogođenim sankcijama. Centralna banka Rusije je u decembru podnela tužbu protiv Eurocleara pred moskovskim sudom, tražeći naknadu štete.
Prema rečima predstavnika Clearstreama, ove kontramere su stvorile ozbiljne „operativne probleme“ za oba depozitarija i primorale ih da zaposle dodatne stručnjake koji prate složene lance vlasništva. Euroclear je angažovao 200 ljudi koji rade isključivo na ruskom portfelju, a nakon niza pretnji dodatno je pojačana zaštita kancelarija i lična bezbednost izvršne direktorke Valeri Urbain.
Paralelno s tim, kompanija prolazi kroz do sada nezabeležen talas javne pažnje. „Ranije se o Euroclearu u hodnicima evropske vlasti gotovo ništa nije znalo“, rekla je Urbain u julu. „Bili smo veoma daleko od političkog fokusa.“ Danas je situacija drugačija: „Sada nam se obraćaju bukvalno svi. Svima je potrebno da razumeju kako ovaj sistem zaista funkcioniše.“ Kako će se taj novi status odraziti na budućnost evropskog finansijskog poretka, pitanje je koje ostaje otvoreno – i očigledno daleko od jednostavnog odgovora.
