Budući svet neće ličiti na današnji: Saks predviđa potpuno novu ekonomsku mapu sveta

Američki ekonomista Džefri Saks ocenio je u video-izlaganju da bi jedna od najvećih promena 21. veka mogla da se dogodi u Africi, gde se snažan rast stanovništva može spojiti sa tehnološkim i ekonomskim sustizanjem razvijenijih regiona.

U scenariju koji je predstavio, današnja periferija svetske ekonomije mogla bi do kraja veka dobiti potpuno drugačiju ulogu.

Osnovu takve promene Saks vidi u izrazito različitim demografskim putanjama Afrike i Kine. Dok afričko stanovništvo nastavlja brzo da raste, Kina ima veoma nisku stopu fertiliteta, zbog čega bi broj njenih stanovnika tokom narednih decenija mogao znatno da se smanji.

Saks je naveo da se u savremenim urbanim društvima fertilitet često spušta na približno 1,4 deteta po ženi ili još niže. Matematička posledica takvog nivoa je da svaka generacija postaje znatno manja od prethodne. Generacijski ciklus procenio je na približno 30 godina, uz moguć pad stanovništva reda veličine 30 odsto po ciklusu ako se veoma nizak fertilitet dugoročno održi.

Kao ilustraciju razmera mogućeg preokreta naveo je srednji scenario Populacionog odeljenja UN za Kinu. Prema tom scenariju, kinesko stanovništvo bi sa približno 1,4 milijarde moglo pasti na oko 640 miliona do 2100. godine.

Saks je naglasio da tu brojku ne smatra doslovnim predviđanjem budućnosti, već projekcijom zasnovanom na produžavanju sadašnjih veoma niskih stopa fertiliteta. Ukazao je i da kineske vlasti pokušavaju da povećaju natalitet, ali smatra da vlade imaju ograničenu sposobnost da promene odluke stanovništva o broju dece.

Afrika se kreće u suprotnom smeru. Saks je naveo fertilitet od približno četvoro dece po ženi, što uz mladu populaciju stvara osnovu za veoma snažan demografski rast. Pošto je prosečna starost pri rađanju niža nego u Kini, generacijski ciklus u Africi procenio je na približno 28 godina.

Prema projekciji koju je predstavio, stanovništvo Afrike moglo bi porasti sa današnjih približno 1,4 milijarde na oko 3,7 milijardi ljudi 2100. godine. U istom scenariju Afrika bi tada imala približno šest puta više stanovnika od Kine.

Promenio bi se i udeo pojedinih regiona u ukupnoj svetskoj populaciji. Azija danas čini približno 60 odsto čovečanstva, ali bi njen udeo do 2100. mogao pasti ispod 50 odsto. Afrika bi istovremeno sa oko 18 odsto mogla porasti na približno 37 odsto.

Azija i Afrika zajedno bi u takvom scenariju činile oko 82 odsto svetskog stanovništva. Region sveta koji je tokom prethodnih vekova politički i ekonomski dominirao planetom imao bi, prema Saksovom prikazu, približno deset odsto svetske populacije.

Demografija, međutim, sama po sebi ne garantuje ekonomski uspeh. Saks smatra da bi Afrika morala da prođe kroz proces ekonomskog sustizanja sličan onome koji je Azija ostvarila tokom prethodnih nekoliko decenija.

Ukoliko se takav proces dogodi, posledice bi bile izuzetno velike. Saks je predstavio scenario prema kojem Afrika, koja danas stvara približno pet odsto svetske proizvodnje, do kraja 21. veka može dostići oko 30 odsto.

Time bi kontinent od siromašne i eksploatisane periferije mogao postati jedno od centralnih područja svetske ekonomije. Saks ne predstavlja takav ishod kao zagarantovan, ali odbacuje ideju da je Afrika trajno osuđena na siromaštvo.

Ključ vidi u obrazovanju, investicijama i dobroj ekonomskoj strategiji. Prema njegovoj proceni, ne postoji fundamentalna prepreka da afričke zemlje razviju elektrifikaciju, digitalnu ekonomiju, modernu industriju i robotiku.

Posebno mesto u toj viziji daje saradnji Afrike sa Kinom. Saks smatra da bi blisko kinesko-afričko partnerstvo moglo predstavljati najbolju razvojnu mogućnost kontinenta jer su njihove ekonomske karakteristike komplementarne: Afrika raspolaže velikim prirodnim resursima, dok Kina poseduje razvijenu tehnologiju i industrijske kapacitete.

Takva saradnja bi, prema njegovoj proceni, mogla koristiti i Kini i Africi. U tom scenariju Azija ne bi trajno preuzela većinu svetske ekonomije. Saks očekuje da bi njen udeo mogao dostići vrhunac oko sredine veka, nešto iznad 50 odsto, a zatim se do 2100. spustiti malo ispod polovine upravo zbog snažnog uspona Afrike.

Još jedan veliki proces biće urbanizacija. Saks procenjuje da će u narednih 25 godina oko milijardu dodatnih ljudi doći u gradove i da će se praktično ceo taj porast dogoditi u Aziji i Africi. Zbog toga izgradnju funkcionalnih, produktivnih i mirnih gradova smatra jednim od glavnih razvojnih izazova.

U širem ekonomskom preobražaju izdvojio je šest oblasti. Prva je obrazovanje, razvoj veština i tehnološkog znanja, koje smatra osnovnim pokretačem budućeg razvoja. Kina će, prema njegovoj proceni, upravo zahvaljujući inovacijama imati snažnu poziciju tokom narednih 25 godina.

Saks tvrdi da je Kina trenutno vodeća inovaciona ekonomija prema pokazateljima koje je izdvojio, uključujući broj patenata, naučne radove ponderisane njihovim uticajem i industrijske inovacije, dok SAD stavlja na drugo mesto.

Druga velika oblast je zdravstvo, a treća prelazak na održivu industriju, uključujući dekarbonizovani energetski sistem, kružnu industrijsku ekonomiju i smanjivanje zagađenja. Kao četvrtu transformaciju naveo je održivu proizvodnju hrane i korišćenje zemljišta.

Peta promena odnosi se na održive gradove, što dobija poseban značaj zbog očekivanog talasa urbanizacije. Šesta je prelazak na digitalnu ekonomiju i sve veći uticaj veštačke inteligencije na organizaciju rada, raspodelu prihoda i ulogu javnog sektora.

Saks zato ne očekuje da Kina jednostavno zameni SAD kao novi svetski hegemon, niti da Azija trajno preuzme čitavu svetsku ekonomiju. Njegov scenario je drugačiji: tehnologija omogućava ekonomsku konvergenciju sve većem broju regiona, a demografska promena mogla bi Afriku tokom ovog veka pretvoriti u jednog od najvećih ekonomskih centara planete.