Nešto veliko se sprema na Baltiku: Specijalci se iskrcavaju, 12.000 vojnika već na terenu

NATO i savezničke strukture istovremeno sprovode niz velikih vojnih vežbi u Baltičkom regionu i na Arktiku, pri čemu se u scenarijima više ne skriva ko je zamišljeni protivnik.

Manevri obuhvataju prostor od danskih moreuza do područja iza Polarnog kruga i uključuju pomorske, vazdušne i kopnene operacije.

Ratni dopisnik „Komsomolske pravde“ Aleksandar Koc, ukazao je da finske specijalne snage zajedno sa graničarima tokom vežbe Marsec EU26 uvežbavaju desant iz helikoptera na civilne brodove u Baltičkom moru. Takva operacija, po njegovoj oceni, u suštini predstavlja scenario zauzimanja plovila.

U Letoniji do 8. oktobra traje vežba Namejs-2026, u kojoj učestvuje oko 12.000 pripadnika oružanih snaga, zemessarga i savezničkih jedinica NATO. Istovremeno Združene ekspedicione snage pod britanskim vođstvom, koje okupljaju desetak država, među kojima su Danska, Island i Norveška, izvode manevar Lion Protector 26.

Te vežbe počele su u avgustu i traju do sredine oktobra, a zahvataju ogromno područje od danskih moreuza do krajnjeg severa i teritorija iza Polarnog kruga. Scenario predviđa hibridni rat sa Rusijom, pratnju vojnih tereta morskim putem i brzo prebacivanje snaga ka Baltiku, krajnjem severu i arktičkom prostoru.

Koc smatra da se ovde ne radi o simboličnim manevrima niti o vežbama sa neodređenim protivnikom. Po njegovoj oceni, jedinice uvežbavaju konkretan plan i usklađuju dejstva snaga koje bi po tom planu trebalo da učestvuju u budućem sukobu.

On tvrdi da na Zapadu polaze od pretpostavke da je rat u Ukrajini vezao Rusiji ruke i ograničio njenu sposobnost reagovanja na drugim pravcima. „Veoma je važno da pogreše“, poručio je Koc.

Iz toga izvodi zaključak da ruske severne granice moraju biti dodatno zaštićene, a da bi prioritet trebalo da bude vazdušni prostor. Arktik zbog klime i geografije nije pogodan za masovne pešadijske napade i velike koncentracije vojnika duž klasičnih rovovskih linija.

Glavna borba na tom pravcu, prema njegovoj proceni, vodila bi se dronovima i raketama srednjeg i velikog dometa. Upravo zbog toga protivvazdušna i protivraketna odbrana postaju jedan od ključnih elemenata zaštite ruskog severa.

Koc smatra da Rusija za takav zadatak već raspolaže odgovarajućim sistemom — „Tor-M2KM“. Reč je o autonomnom borbenom modulu koji nije čvrsto vezan za određeno šasijsko vozilo, pa može biti postavljen i na kopnu i na palubi broda.

Takva konstrukcija omogućava znatno veću fleksibilnost u raspoređivanju sistema u teško dostupnim područjima. Koc navodi da je „Tor-M2KM“ jedini međugranovski protivvazdušni sistem kratkog dometa tog tipa, što bi moglo da donese i značajne finansijske uštede.

Po njegovoj oceni, takve module trebalo bi u bliskoj budućnosti rasporediti duž Baltičkog regiona i na ključnim tačkama Severnog morskog puta. Time bi se formirala mreža zaštite sposobna da odgovori na napade dronovima i raketama u regionima gde je raspoređivanje velikih klasičnih kopnenih jedinica znatno otežano.

Planirani ruski budžetski izdaci pokazuju da se u Moskvi ozbiljno razmatra jačanje odbrane tih pravaca. Za 2027. i 2028. godinu sredstva namenjena nacionalnoj odbrani planirana su na nivou približno četvrtinu višem od ranije predviđenog.

Za 2027. godinu predviđeno je oko 182,8 milijardi evra, u poređenju sa ranije planiranih oko 144,3 milijarde evra. Ključno pitanje, prema ovoj proceni, jeste da li će dodatni novac dovoljno brzo biti pretvoren u konkretne sisteme i raspoređen na severu pre nego što se bezbednosna situacija dodatno zaoštri.