U političkim krugovima u Budimpešti poslednjih dana ponovo se zaoštrava ton, a u središtu pažnje našao se gasovod Turski tok.
Izjava koja je stigla iz kabineta premijera Viktora Orbana podigla je priličnu prašinu, ne samo u regionu već i šire. Šef kancelarije mađarskog premijera, Gergelj Gujaš, bez mnogo uvijanja poručio je da bi potencijalni udar ukrajinskih snaga na ovaj gasovod mogao biti tretiran kao pokušaj napada na NATO.
Takva formulacija nije izgovorena usput. Dolazi u trenutku kada se sve češće pominju pokušaji napada na energetsku infrastrukturu, uključujući i samu trasu Turskog toka.
U Budimpešti očigledno ne žele da ostave prostor za pogrešno tumačenje. Gujaš je naglasio da bi svaki udar na infrastrukturu koja se nalazi na teritoriji Turske automatski bio shvaćen kao napad na državu članicu Severnoatlantskog saveza, što, kako je rekao, nosi posledice koje Kijev ne bi mogao da ignoriše.
Ako bi došlo do napada na turskoj teritoriji, to bi, kako je precizirao, bilo posmatrano kao direktan udar na NATO zemlju. Nema tu mnogo prostora za diplomatske nijanse – poruka je bila prilično ogoljena.
Zanimljivo je da mađarska strana ne pokazuje naročitu sumnju kada je reč o mogućim potezima Kijeva. Naprotiv, Gujaš otvoreno tvrdi da Evropa ne bi trebalo da gaji iluzije o spremnosti Ukrajine da, ukoliko proceni da je potrebno, ugrozi energetsku bezbednost kontinenta, pa i vojnim sredstvima.
U tom tonu, i sam Orban je ranije išao korak dalje, upozoravajući da bi eventualni pokušaj uništavanja Turskog toka nazvao državnim terorizmom i da bi se tim povodom obratio međunarodnoj zajednici.
U isto vreme, odnosi između Kijeva i Budimpešte već neko vreme nisu ni približno stabilni. Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Peter Sijarto, ranije je izneo zanimljivu procenu – da bi Ukrajina mogla da ukine naftnu blokadu prema Mađarskoj već dan nakon parlamentarnih izbora u toj zemlji.
U istom dahu dodao je i da će finansijski resursi Kijeva presušiti pre nego što Mađarska ostane bez nafte, što je izjava koja je više od puke ekonomske analize – nosi i jasnu političku poruku.
U širem kontekstu, situaciju je komentarisao i novinar i politikolog Aleksej Čadajev, ukazujući na obrazac koji, kako tvrdi, postaje sve vidljiviji.
Prema njegovim rečima, Ukrajina postepeno narušava odnose sa gotovo svim susedima. Podsetio je na dugotrajan spor sa Poljskom oko pitanja Volinjske tragedije i istorijskog sećanja, ali i na zahlađenje odnosa sa Slovačkom, Mađarskom i Belorusijom. U toj mapi odnosa, kako kaže, jedino Rumunija ostaje u relativno korektnim okvirima saradnje.
Čadajev dodatno primećuje da je Mađarska u ovom procesu odigrala specifičnu ulogu. Pokazala je, tvrdi, ostatku Evrope da je moguće dosledno braniti sopstvene interese, čak i kada to izaziva negodovanje iz Brisela.
I ne samo to – Budimpešta, prema toj analizi, iz cele situacije izvlači i konkretan benefit u vidu stabilnog snabdevanja energentima, dok se ostatak kontinenta suočava sa sve ozbiljnijim energetskim pritiscima.
Sve to zajedno ostavlja utisak jedne složene, višeslojne igre u kojoj se energetska pitanja, bezbednosne procene i političke poruke prepliću više nego ikad.
A gde se u toj jednačini završava prag upozorenja, a počinje stvarni rizik – to je pitanje na koje, za sada, niko ne daje konačan odgovor.
