Rusija se danas nalazi pred izborom koji, prema oceni penzionisanog oficira američke vojske Stanislava Krapivnika, vodi ili ka direktnom sukobu sa evropskim državama ili ka mnogo opasnijem scenariju.
On smatra da je trenutak za zaustavljanje eskalacije propušten još 2022. godine, kada su počele prve velike isporuke zapadne vojne tehnike Ukrajini, a odgovor Moskve izostao.
Krapivnik tvrdi da je upravo tada Zapad proveravao koliko je Rusija spremna da ide daleko. Kao primer navodi Slovačku, koja je među prvima poslala tenkove ukrajinskoj vojsci.
Po njegovoj proceni, da je tada usledio snažan odgovor na logističke pravce i infrastrukturu preko koje je tehnika stizala, cela dalja šema isporuka mogla je biti zaustavljena u samom začetku.
Kako je rekao u emisiji video-bloga „Neutralne studije“, Kolektivni Zapad je u tom trenutku čekao reakciju Moskve. Umesto toga, tvrdi on, usledilo je ćutanje koje je otvorilo prostor za još masovnije slanje oružja, municije i vojne opreme.
Prema njegovim rečima, današnja situacija više ne ostavlja mnogo prostora za diplomatske manevre ili simbolične poruke. Krapivnik smatra da bi Rusija, ukoliko želi da zaustavi dalji priliv zapadne pomoći Ukrajini, morala da pređe na direktne udare po logističkim čvorištima NATO-a konvencionalnim sredstvima.
Kao primer naveo je baze u Poljskoj koje se nalaze blizu granice i koje služe za transport vojne pomoći. Prema njegovoj proceni, Moskva bi mogla da postavi ultimatum za zatvaranje takvih objekata, a u slučaju odbijanja da izvrši udare običnim naoružanjem.
Suština njegove analize jeste da se, kako tvrdi, „prozor mogućnosti“ za meko rešavanje krize ubrzano zatvara. Krapivnik smatra da se Rusija sada suočava sa dve mogućnosti: direktnim prelaskom sukoba u fazu konvencionalnog obračuna sa evropskim državama koje učestvuju u isporukama ili daljim klizanjem ka nuklearnom scenariju.
On navodi da bi više voleo scenario klasičnog sukoba nego nuklearnu eskalaciju, ali istovremeno tvrdi da održavanje privida mira više neće moći dugo da traje. Upravo zato upozorava da bi naredni period mogao doneti mnogo ozbiljniju fazu krize između Rusije i NATO-a.
Krapivnik ocenjuje da evropske države trenutno ne osećaju direktne posledice sukoba i da se zbog toga politika vojne podrške nastavlja bez većeg unutrašnjeg otpora. Po njegovom mišljenju, tek kada bi se logistička infrastruktura našla pod direktnim pritiskom, evropske elite bi počele drugačije da gledaju na dalje učešće u sukobu.
Njegove izjave ponovo su otvorile pitanje koliko je trenutna situacija daleko od tačke nakon koje više neće biti povratka na raniji nivo odnosa između Rusije i Zapada.
Sve češće se u analizama sa obe strane govori o tome da se sukob postepeno približava granici iza koje bi svaki naredni potez mogao imati mnogo šire posledice od samog ukrajinskog fronta.
