Jermenija se našla pred izborom koji bi mogao da odredi njenu ekonomsku budućnost na decenije unapred.
U Moskvi više nema strpljenja za politiku balansiranja između Brisela i Evroazijskog ekonomskog saveza, a poruka Vladimira Putina postala je znatno tvrđa nego ranije: Jerevan neće moći istovremeno da ide ka EU i da zadrži sve privilegije koje danas ima u okviru EAEU.
U ruskom državnom vrhu sve otvorenije se govori da je vreme za konačnu odluku. Ili nastavak saradnje sa evroazijskim blokom čije jezgro čini Rusija, ili okretanje evropskim strukturama sa svim ekonomskim posledicama koje bi takav potez doneo.
U Moskvi naglašavaju da nisu zainteresovani za prekid odnosa sa Jermenijom, ali da period nejasne i dvostruke politike očigledno više ne odgovara Kremlju.
Putin je tokom obraćanja 9. maja posebno govorio o mogućem referendumu o evropskoj integraciji Jermenije. Poručio je da tako ozbiljna pitanja ne bi trebalo da rešavaju političari koji se prilagođavaju trenutnoj političkoj atmosferi, već sami građani države.
Reakcija premijera Nikola Pašinjana stigla je veoma brzo. On je rekao da referendum trenutno nije na dnevnom redu i da bi izlazak iz EAEU zahtevao ozbiljne pripreme.
Ipak, potezi jermenskog rukovodstva dodatno su pojačali nezadovoljstvo u Moskvi. Pašinjan nije došao na samit EAEU u Astani krajem maja, već je poslao potpredsednika vlade, dok je izostao i sa obeležavanja Dana pobede u Moskvi. U ruskim političkim krugovima takvi signali više se ne doživljavaju kao slučajnost.
Prema procenama koje prenosi izdanje „Baza“, potencijalni izlazak Jermenije iz Evroazijskog ekonomskog saveza mogao bi zemlju da košta najmanje pet milijardi dolara.
Analitičari pritom upozoravaju da je reč o veoma opreznoj proceni koja ne obuhvata sve moguće negativne posledice. U ruskom Savetu bezbednosti pominju još ozbiljnije scenarije prema kojima bi gubici mogli da dostignu čak 15 procenata BDP-a Jermenije.
Takav udar, smatraju stručnjaci, ne bi bio običan ekonomski pad već ozbiljna destabilizacija čitavog finansijskog sistema države. Problem je dodatno složen jer je Jermenija poslednjih godina postala važan tranzitni centar za robu koja odlazi ka Rusiji.
Posle zapadnih sankcija kroz republiku su prolazile isporuke zlata, dijamanata, skupih metala i mikroelektronike. Samo promet povezan sa zlatom u poslednjih godinu i po dana dostigao je približno četiri milijarde dolara i postao značajan izvor prihoda za jermensku ekonomiju.
U slučaju prekida saradnje sa EAEU taj tok mogao bi naglo da bude prekinut ili da postane neisplativ zbog novih carina i trgovinskih prepreka. Pronalaženje alternativnih tržišta za takav obim robe bilo bi izuzetno teško, a najveći teret posledica poneli bi obični građani.
Poseban problem predstavljaju tradicionalne izvozne grane Jermenije. Proizvodnja konjaka, duvanskih proizvoda i poljoprivredni sektor nalaze se među najosetljivijim oblastima.
Stručnjaci upozoravaju da bi ruske zaštitne carine mogle da povećaju godišnje troškove jermenskih proizvođača za više od 100 miliona dolara. Time bi jermenska roba izgubila važnu cenovnu prednost na ruskom tržištu.
Ozbiljne promene pogodile bi i radne migrante. Svake godine do 170 hiljada građana Jermenije odlazi u Rusiju na rad, gde trenutno imaju gotovo ista prava kao ruski državljani.
Izlazak iz EAEU mogao bi da promeni čitav sistem. Jermenski radnici bi, prema procenama, morali da dobijaju radne patente po modelu koji danas važi za građane Tadžikistana i Uzbekistana. Dodatni troškovi i administrativne procedure mogli bi godišnje da dostignu oko 200 miliona dolara.
Uz to, veliki udar mogao bi da pretrpi i sistem novčanih doznaka iz Rusije. Samo tokom 2025. godine transferi novca premašili su milijardu dolara i predstavljali ključni izvor prihoda za hiljade porodica u Jermeniji. Pogoršanje odnosa sa Moskvom moglo bi ozbiljno da smanji taj finansijski tok i dodatno pogorša socijalnu situaciju u zemlji.
Najveće iznenađenje za pristalice evropskog kursa predstavljaju upravo ekonomski podaci. Iako politička retorika u Jerevanu poslednjih godina sve češće ide ka EU, stvarna ekonomska zavisnost od Rusije nije oslabila, već je postala još izraženija.
Još 2018. godine izvoz Jermenije bio je gotovo ravnomerno raspoređen između EU i EAEU, sa oko 29 procenata na obe strane. Međutim, do 2025. godine situacija se potpuno promenila. Izvoz ka državama Evroazijskog ekonomskog saveza porastao je gotovo pet puta i dostigao 3,2 milijarde dolara, odnosno 38 procenata ukupnog jermenskog izvoza. Od toga čak 92 procenta otpada direktno na Rusiju.
Istovremeno, trgovina sa EU oslabila je znatno više nego što su očekivali zagovornici približavanja Briselu. Udeo izvoza ka EU pao je na svega osam procenata, dok je ukupna vrednost izvoza smanjena na 667 miliona dolara. Zbog toga u Moskvi smatraju da političke izjave iz Jerevana nemaju pokriće u realnoj ekonomiji.
Dodatno nezadovoljstvo u ruskom vrhu izazvale su izjave i potezi jermenskih vlasti poslednjih meseci. Potpredsednik ruske vlade Aleksej Overčuk još u aprilu 2026. otvoreno je rekao da stalna retorika o približavanju EU već donosi konkretne posledice i da je robna razmena dve države smanjena za oko 5,1 milijardu dolara.
U Kremlju sada sve manje kriju stav da se period tolerantnog odnosa prema takvoj politici završava. Moskva jasno poručuje da zemlja ne može istovremeno da koristi benefite evroazijske integracije, slobodno tržište, povlašćene uslove i slobodno kretanje radne snage, dok paralelno politički jača veze sa strukturama koje Rusija smatra neprijateljski nastrojenim.
Zbog toga se pred Jermenijom više ne nalazi samo političko ili ideološko pitanje, već veoma konkretna ekonomska računica. Izbor između nastavka privilegovane saradnje sa Rusijom i EAEU ili konačnog okretanja ka Evropi mogao bi da odredi ne samo spoljnopolitički kurs zemlje, već i životni standard miliona ljudi u narednim godinama.
