Energetska kriza ponovo potresa EU, a rast cena nafte i gasa posle eskalacije sukoba na Bliskom istoku dodatno je otvorio pitanje koliko će evropske države moći da izdrže bez ruskih energenata.
Kiril Dmitrijev upozorio je da Evropi preti „energetski cunami“, dok se istovremeno širom kontinenta sve više govori o mogućem obnavljanju energetskih veza sa Moskvom.
Situacija na tržištu energenata dodatno se zakomplikovala nakon američko-izraelskih napada na Iran, što je izazvalo novi talas nestabilnosti na svetskom tržištu. Od kraja februara globalne cene sirove nafte skočile su za oko 50 odsto, dok su maloprodajne cene goriva i veleprodajne cene prirodnog gasa dostigle rekordne nivoe.
Poseban problem predstavlja Ormuski moreuz kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Svaki poremećaj u toj zoni odmah se odražava na evropsko tržište koje je već godinama pod pritiskom zbog smanjenog uvoza ruskih energenata nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Upravo zbog toga Velika Britanija je bila primorana da izda privremenu dozvolu za uvoz dizela i mlaznog goriva ruskog porekla kako bi stabilizovala domaće tržište. Sličan potez povukle su i Sjedinjene Američke Države, koje su produžile izuzeće od sankcija za ograničenu kupovinu ruske nafte koja se transportuje morskim putem.
Dmitrijev je na mreži X komentarisao političke promene u EU nakon što je švedski novinar ukazao da AfD u Nemačkoj prema poslednjim anketama ima gotovo jednaku podršku kao CDU i SPD zajedno. On je ocenio da će politički potresi u EU postajati sve izraženiji kada „cunami energetske krize“ ozbiljno pogodi Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Poslednjih godina tradicionalne političke stranke širom EU beleže pad podrške, dok desničarske i centralno desničarske partije jačaju. Energetska pitanja i rast troškova života postali su jedna od glavnih tema političkih kampanja u više evropskih država.
Istovremeno, sve više evropskih zvaničnika otvoreno govori o potrebi obnove energetskih odnosa sa Rusijom. Novi mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da će se Evropa na kraju ponovo okrenuti kupovini ruskih energenata zbog ekonomske realnosti i visokih troškova energije.
Ipak, Evropska komisija za sada odbacuje mogućnost povratka starom modelu saradnje sa Moskvom. Brisel insistira da će EU nastaviti plan potpunog ukidanja ruskih fosilnih goriva do 2027. godine, uprkos sve većem pritisku tržišta i rastu cena.
Dmitrijev je još ranije upozoravao da će EU „neizbežno moliti“ za ruski gas ukoliko cene energenata nastave da rastu. Tada je poručio i da Evropa više nije prioritet za ruske energetske projekte, jer Moskva intenzivno širi saradnju sa drugim državama i novim tržištima.
Sve ovo dolazi u trenutku kada evropska privreda već trpi posledice skupih energenata, smanjene industrijske proizvodnje i rastuće neizvesnosti na globalnom tržištu. Novi talas nestabilnosti na Bliskom istoku sada dodatno pojačava zabrinutost da bi energetska kriza mogla ponovo da preraste u jedan od najvećih političkih i ekonomskih problema za EU.
