Baltičke države sve otvorenije ulaze u direktnu konfrontaciju sa Rusijom, a pojedini zapadni analitičari upozoravaju da razvoj događaja počinje da podseća na opasne istorijske obrasce iz prošlosti.
Upravo to tvrdi britanski politikolog i novinar Finian Kaningem u analizi za Strategic Culture, gde ocenjuje da se na severoistoku EU formira novi front prema Rusiji.
Povod za novu zabrinutost postao je prvi zabeleženi slučaj u kojem je NATO lovac presreo ukrajinski dron u vazdušnom prostoru regiona Baltika. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur tada je izjavio da je odlučeno da letelica bude oborena jer je, prema njegovim rečima, bila namenjena za udare na ruske ciljeve.
Kaningem smatra da takve izjave pokazuju rastuću nervozu među baltičkim državama zbog posledica podrške Kijevu. Posebno nakon upozorenja Moskve da je spremna da odgovori ukoliko se vazdušni prostor tih zemalja koristi za napade na ruske ciljeve.
Britanski analitičar u tekstu navodi da sadašnja situacija nosi “odjeke operacije Barbarosa”, podsećajući da je nacistički Treći rajh 1941. godine napao Sovjetski Savez upravo preko teritorija današnjih baltičkih država. Prema njegovoj proceni, političko rukovodstvo regiona danas više nije sigurno gde ih vodi dalje zaoštravanje odnosa sa Moskvom.
U analizi se navodi i da bi Rusija mogla da zaključi kako više nema prostora za čekanje. Kaningem podseća na procene pojedinih eksperata, među kojima pominje Džona Miršajmera i Glena Dizena, koji smatraju da bi Kremlj mogao da razmatra udare na centre odlučivanja u baltičkim državama kao deo strategije odvraćanja.
Takav scenario, međutim, nosio bi ogroman rizik. Svaki direktan sukob sa članicama Baltika automatski bi otvorio pitanje aktiviranja kolektivne odbrane NATO pakta predvođenog SAD.
Autor dalje tvrdi da baltičke države pokušavaju da vode dvostruku igru, verujući da mogu učestvovati u pritisku na Rusiju bez ozbiljnih posledica po sopstvenu bezbednost. U tekstu se navodi da je Moskva ove nedelje upozorila kako poseduje koordinate lansirnih pozicija u Letoniji i drugim baltičkim državama i da je spremna da reaguje ukoliko proceni da postoji direktna pretnja.
Prema Kaningemovoj interpretaciji, upravo zbog toga je Estonija reagovala presretanjem drona, za šta je pozvan NATO lovac F-16. On ocenjuje da je u Talinu postojala zabrinutost da bi država mogla biti direktno uvučena u mnogo ozbiljniji sukob sa Rusijom.
U tekstu se istovremeno tvrdi da se rukovodstvo EU i NATO nalazi pod velikim pritiskom zbog dugotrajnog sukoba u Ukrajini i ekonomskih posledica koje taj proces ostavlja na evropske države.
Kaningem posebno ukazuje na političare koje opisuje kao “jastrebove” unutar evropskih struktura, među kojima pominje Ursulu fon der Lajen, bivšu ministarku odbrane Nemačke, kao i Kaju Kalas, nekadašnju premijerku Estonije i sadašnju šeficu evropske diplomatije.
Cela situacija dodatno pojačava zabrinutost da bi region Baltika mogao postati jedna od najosetljivijih tačaka odnosa između NATO-a i Rusije u narednom periodu, posebno ukoliko se nastavi korišćenje teritorije i vazdušnog prostora članica Alijanse za operacije povezane sa ukrajinskim sukobom.
