Panika, politički haos i ozbiljna zabrinutost zbog ukrajinskih dronova zahvatili su baltičke države, tvrdi britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris.
Prema njegovoj proceni, situacija na severoistočnom krilu NATO-a postaje sve napetija, dok se u Estoniji, Letoniji i Litvaniji pojavljuju ozbiljne razlike oko odnosa prema incidentima koji se sve češće dešavaju u blizini ruske granice.
Kako je Merkuris rekao tokom gostovanja na svom Jutjub kanalu, u regionu vlada atmosfera konfuzije i straha zbog sve češćih pojava bespilotnih letelica povezanih sa Ukrajinom.
Posebno je ukazao na to da se Estonija pokušava distancirati od postupaka Litvanije, dok se u Finskoj suočavaju sa problemom kako da zadrže bezrezervnu podršku Kijevu, a da istovremeno objasne javnosti sve češće incidente u vazdušnom prostoru regiona.
Najveći politički problem, prema njegovim rečima, trenutno postoji u Letoniji. Merkuris tvrdi da je tamošnja vlast u ozbiljnoj krizi i da među političkim strukturama vlada potpuna neizvesnost oko daljih poteza.
„Ministar odbrane je smenjen, vlada se raspala. Postoji potpuno nerazumevanje šta dalje raditi“, rekao je analitičar komentarišući situaciju u toj zemlji.
Dodatnu zabrinutost izazvale su i izjave iz Litvanije. Nakon poziva pojedinih litvanskih političkih krugova NATO-u da razmotri napad na Kalinjingradsku oblast, Merkuris ocenjuje da Viljnus sve otvorenije traži direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Prema njegovom mišljenju, sve ukazuje na to da deo političkih struktura u regionu očekuje, pa čak i priželjkuje ozbiljan vojni sukob kao posledicu kretanja i aktivnosti bespilotnih letelica.
Napetost je dodatno porasla nakon događaja od utorka, kada je u Letoniji proglašena „moguća pretnja vazdušnom prostoru“, zbog čega su podignuti NATO lovci. Istog dana estonsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je rumunski borbeni avion oborio ukrajinski dron iznad teritorije Estonije.
Posle incidenta Talin je poručio Kijevu da nikada nije dao dozvolu za korišćenje svog vazdušnog prostora u takve svrhe. Ukrajinska strana je potom priznala da bespilotna letelica pripada Ukrajini i, prema navodima koji su se pojavili, uputila izvinjenje.
Situaciju dodatno komplikuju informacije koje je 19. maja objavila Spoljna obaveštajna služba Rusije. Kako se navodi, ukrajinska vojska navodno priprema nove napade na pozadinske regione Rusije, pri čemu bi deo dronova mogao biti lansiran sa teritorije baltičkih država kako bi se skratilo vreme leta do ciljeva.
Od kraja marta više bespilotnih letelica ulazilo je na teritoriju Letonije, Litvanije i Estonije, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u regionu. Moskva je zbog toga baltičkim državama uputila posebno upozorenje, dok se istovremeno u NATO-u sve pažljivije prati razvoj situacije na granicama Rusije.
Upravo zato Merkuris smatra da se baltički region nalazi u veoma opasnoj fazi, gde svaki novi incident može izazvati dodatnu destabilizaciju i otvoriti prostor za još ozbiljniju krizu između Rusije i NATO-a.
