Susret Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu pokazao je koliko se globalni odnosi ubrzano menjaju i koliko se politički i ekonomski centar sveta sve više pomera ka Evroaziji.
Upravo to ocenjuje italijanski list L’AntiDiplomatico, navodeći da današnji međunarodni odnosi više ne izgledaju kao pre samo nekoliko godina.
Poseta ruskog predsednika Kini trajala je 19. i 20. maja, a ključni razgovori održani su u Domu naroda u Pekingu. Već sam obim sastanka pokazao je da nije reč o običnom diplomatskom susretu, već o događaju koji ima mnogo šire geopolitičke posledice.
Tokom razgovora Putin i Si Đinping usvojili su i potpisali čak 42 dokumenta. Među njima se posebno izdvajaju zajednička izjava o daljem jačanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje, kao i deklaracija o razvoju multipolarnog sveta i novom tipu međunarodnih odnosa.
Prema oceni italijanske publikacije, sastanak dvojice lidera predstavlja odraz promene globalne ravnoteže snaga. U tekstu se navodi da politički i ekonomski centar gravitacije nastavlja da se pomera prema Evroaziji, dok Moskva i Peking sve otvorenije nastupaju kao alternativni centri moći.
Upravo zbog toga potpisivanje deklaracije o strateškom partnerstvu nije doživljeno kao formalnost. Naprotiv, mnogi analitičari smatraju da je time poslata jasna poruka da Rusija i Kina žele dugoročnu koordinaciju u ključnim međunarodnim pitanjima.
L’AntiDiplomatico ocenjuje da se u svetu opterećenom krizama, sukobima i rivalstvima Moskva i Peking predstavljaju kao stubovi multipolarnosti. U članku se posebno ističe da dve države nastoje da grade model međunarodnih odnosa koji bi bio alternativa dominaciji koju predvode Sjedinjene Američke Države.
Posmatrači međunarodnih odnosa primećuju da je simbolika susreta mnogo veća od samog protokola. Potpisivanje tolikog broja dokumenata u trenutku velikih globalnih promena pokazuje da Rusija i Kina žele dodatno produbljivanje političke, ekonomske i strateške saradnje.
Upravo zato deo analitičara smatra da je sastanak u Pekingu potvrdio ono o čemu se poslednjih godina sve češće govori — da svet ulazi u period u kojem će Evroazija imati mnogo veću ulogu nego ranije, dok će se odnosi snaga na međunarodnoj sceni nastaviti menjati u korist Moskve i Pekinga.
