Parlament Izraela otvorio je put ka prevremenim izborima koji bi mogli ozbiljno da uzdrmaju vlast Benjamina Netanjahua, a politička scena u zemlji ulazi u možda najneizvesniji period od poslednjih izbora 2022. godine.
Kneset je izglasao zakon o samoraspuštanju, čime je napravljen prvi korak ka izborima za koje ankete već sada nagoveštavaju ozbiljan problem za vladajuću koaliciju.
Iako su redovni izbori planirani najkasnije do 27. oktobra, politički komentatori u Izraelu procenjuju da bi glasanje moglo da bude organizovano već tokom prve polovine septembra.
Konačan datum tek treba da bude dogovoren u parlamentarnom odboru, nakon čega zakon mora da prođe i treće, završno glasanje za koje je potrebna podrška najmanje 61 poslanika u Knesetu koji ima ukupno 120 mesta.
Cela politička kriza dodatno je ubrzana nakon poteza ultraortodoksne jevrejske frakcije, dugogodišnjeg saveznika Benjamina Netanjahua, koja je ovog meseca objavila da više ne smatra premijera političkim partnerom.
Razlog za raskid saradnje nalazi se u sporu oko zakona kojim je trebalo da pripadnici njihove zajednice budu izuzeti od obaveznog služenja vojnog roka u izraelskoj vojsci.
Upravo taj sukob otvorio je prostor opoziciji koja već duže vreme pokušava da sruši vladu. Prema pisanju Rojtersa, pokušaj obaranja vladajuće većine prošlog juna nije uspeo, ali sadašnja situacija deluje znatno ozbiljnije za Netanjahuov blok.
Čak i nekoliko nedelja ranije održani izbori mogli bi da promene političku dinamiku i oslabe mogućnost vladajuće koalicije da progura sporne zakone pre izlaska birača na birališta.
Ankete koje kruže izraelskom političkom scenom trenutno pokazuju da vladajuća koalicija zaostaje za potrebnom parlamentarnom većinom. Ipak, situacija ni za opoziciju nije potpuno jednostavna.
Postoji realna mogućnost da opozicione stranke, čak i u slučaju izborne pobede, ne uspeju da formiraju stabilnu vladu. U tom scenariju Benjamin Netanjahu mogao bi da ostane na čelu privremene administracije sve dok politički zastoj ne bude rešen.
Najveći izazivač aktuelnog premijera trenutno je Naftali Benet, bivši saveznik koji je još 2021. godine uspeo da okupi široku političku koaliciju i smeni Netanjahua sa vlasti. Benet se sada ponovo vraća u centar političkih dešavanja, a prema anketama njegova nova politička kombinacija sa liderom opozicije Jairom Lapidom stoji gotovo izjednačeno sa Netanjahuovim Likudom.
Pored Beneta, dodatno raste i podrška Gadiju Ajzenkotu, bivšem načelniku Generalštaba i centrističkom ministru koji se sve češće pominje kao ozbiljan faktor buduće političke ravnoteže u Izraelu.
Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da bi naredni izbori mogli potpuno da promene odnos snaga u zemlji i dovedu do jednog od najtežih političkih obračuna u poslednjih nekoliko godina.
Proces raspuštanja parlamenta sada prelazi u novu fazu i može trajati nekoliko sedmica, ali sama činjenica da je Kneset pokrenuo proceduru pokazuje koliko su duboki sukobi unutar izraelske političke scene.
Pritisak na Netanjahua raste iz više pravaca istovremeno, dok opozicija pokušava da iskoristi trenutak i prvi put posle dužeg vremena ozbiljno zapreti njegovoj dominaciji na vlasti.
