Stanovnici Alberte će 19. oktobra izaći na glasanje koje bi moglo da otvori jedno od najosetljivijih političkih pitanja u modernoj istoriji Kanade – mogućnost pokretanja procesa odvajanja ove bogate pokrajine od ostatka zemlje.
Premijerka Alberte Danijela Smit potvrdila je odluku da se dodatno pitanje uključi u ranije najavljeno referendumsko glasanje, prenosi Rojters.
Prema planu vlasti u Alberti, građani će na referendumu odgovarati na pitanje da li pokrajina treba da ostane deo Kanade ili bi vlada trebalo da pokrene obavezujući pokrajinski referendum o secesiji.
Upravo taj korak mogao bi da otvori potpuno novu političku fazu u odnosima Otave i jedne od ekonomski najvažnijih kanadskih provincija.
Danijela Smit objasnila je da će njena vlada formalno dodati novo pitanje u okvir već planiranog glasanja. Time je tema koja je dugo bila prisutna na političkim marginama praktično ušla u centar javne rasprave u Kanadi.
Ideja o odvajanju Alberte nije nastala preko noći. Pokrajinsko zakonodavno telo još u decembru 2025. godine prihvatilo je građansku peticiju koja je otvorila put organizatorima da krenu u prikupljanje potpisa za glasanje u korist secesije.
Zagovornici tog pokreta tvrde da Alberta godinama daje nesrazmerno veliki doprinos kanadskoj ekonomiji, dok istovremeno nema politički uticaj koji smatra da zaslužuje.
Upravo je osećaj političke i ekonomske neravnoteže postao glavni pokretač čitave inicijative. Alberta je jedna od najbogatijih provincija Kanade zahvaljujući ogromnim prirodnim resursima, posebno energetskom sektoru, a deo stanovništva smatra da federalne vlasti u Otavi ne štite dovoljno interese pokrajine.
Dodatnu pažnju izazvale su i ranije izjave iz Vašingtona. Američki ministar finansija Skot Besent još u januaru je Albertu nazvao prirodnim partnerom Sjedinjenih Država. Tada je naglasio da pokrajina raspolaže ogromnim prirodnim bogatstvima i da njeni stanovnici imaju snažan nezavisni duh.
Zbog svega toga, referendum zakazan za 19. oktobar već sada izaziva veliku zabrinutost u političkim i ekonomskim krugovima širom Kanade. Iako samo glasanje ne znači automatsko odvajanje, činjenica da će građani prvi put direktno odlučivati o ovakvom pitanju pokazuje koliko su odnosi između Alberte i federalnih vlasti postali napeti poslednjih godina.
Mnogi analitičari ocenjuju da bi eventualno pokretanje procesa secesije moglo da izazove ozbiljne političke i ekonomske posledice ne samo za Kanadu, već i za šire severnoameričko tržište energije. Upravo zato će oktobarsko glasanje u Alberti biti pažljivo praćeno i u Otavi i u Vašingtonu.
