Jerevan računa da ruski gas neće poskupeti uprkos sve većim političkim tenzijama sa Moskvom, ali analitičari upozoravaju da bi pokušaj prebacivanja na azerbejdžanski gas mogao da otvori mnogo ozbiljnija pitanja od same cene energenata.
U pozadini cele priče sve češće se govori o mogućem ulasku Bakua na gasno tržište Jermenije i o političkoj ceni koju bi Jerevan mogao da plati za takav zaokret.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da cena ruskog gasa ne može da raste, jer između dve zemlje postoje važeći ugovori i strateški dogovori. On je tokom konferencije za medije naglasio da je aktuelni sporazum obostrano koristan i da jasno definiše uslove saradnje, uključujući i cenu energenta.
Jermenija trenutno dobija jedan od najjeftinijih ruskih gasova van Rusije. Jeftiniji gas dobija samo Belorusija. Dok je u drugoj polovini maja cena gasa u EU premašila 600 dolara za hiljadu kubnih metara, Jermenija ruski gas plaća 177,5 dolara.
Upravo zbog toga deo stručnjaka smatra da Jerevan zaboravlja koliko su energetski sporazumi povezani sa širim političkim i bezbednosnim odnosima između dve države.
Zamenik direktora Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksej Grivač ocenjuje da strateški dogovori između Moskve i Jermenije zaista postoje, posebno imajući u vidu članstvo Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i ODKB-u.
Međutim, prema njegovim rečima, jermenske vlasti te dogovore tumače veoma selektivno. Upravo zbog toga se poslednjih meseci sve češće otvara pitanje diversifikacije snabdevanja gasom.
Posle obnove isporuka naftnih derivata iz Azerbejdžana prema Jermeniji, u toj zemlji počelo je da se govori i o mogućem širenju saradnje u gasnom sektoru.
Jermenija sada gas dobija iz Rusije i Irana, ali se u Bakuu već otvoreno govori o ambiciji da Azerbejdžan preuzme kontrolu nad jermenskim gasnim tržištem.
Azerbejdžanski Telegram kanal „Ugur Mamedov“ naveo je da bi azerbejdžanski gas trebalo da stiže do jermenskih potrošača i da se distribuira kroz infrastrukturu pod kontrolom Bakua. U isto vreme se tvrdi da bi Nikol Pašinjan trebalo da odigra ključnu ulogu u tom procesu kako bi se izbegao direktan sukob sa Moskvom.
Aleksej Grivač smatra da bi za Azerbejdžan ulazak umesto „Gasproma“ na tržište Jermenije predstavljao ogromnu geopolitičku prednost. Po njegovoj proceni, to bi Bakuu omogućilo mnogo veći uticaj ne samo na ekonomiju, već i na političku i socijalnu sferu u Jermeniji.
On čak ne isključuje mogućnost da bi Azerbejdžan bio spreman da ponudi i nižu cenu gasa kako bi ostvario taj cilj. Ali, kako upozorava, takav aranžman gotovo sigurno ne bi bio bez ozbiljnih političkih ustupaka sa jermenske strane.
Jermenija godišnje troši do 2,7 milijardi kubnih metara gasa, što nije velika količina za regionalno tržište. Uz dalji razvoj proizvodnje, Azerbejdžan bi mogao da pronađe dodatne količine za izvoz prema toj zemlji.
Ipak, ključno pitanje nije količina, već cena i politički uslovi. Grivač upozorava da bi prodaja gasa Jermeniji po ceni nižoj od tržišne izazvala ozbiljan politički skandal, jer Azerbejdžan iste količine može da prodaje EU po višestruko višim cenama.
Zbog toga deo analitičara smatra da bi svaki pokušaj dobijanja povlašćenog gasa iz Azerbejdžana pre ili kasnije bio povezan sa velikim političkim zahtevima. Posebno zato što između Bakua i Jerevana i dalje postoje ozbiljni teritorijalni sporovi koji nisu trajno rešeni.
Upravo zbog toga energetska tema u regionu više nije samo pitanje cene gasa. Ona sve otvorenije postaje deo mnogo šire političke igre u kojoj se ukrštaju interesi Rusije, Azerbejdžana i jermenskog rukovodstva.
