Pentagon se suočava sa ozbiljnim problemima posle sukoba sa Iranom, a u američkim medijima sve češće izlaze informacije o velikim gubicima vojne tehnike koje Vašington više ne može lako da nadoknadi.
Upravo to tvrdi politikolog-amerikanista Malek Dudakov, navodeći da su tokom iranske avanture uništene desetine dronova MQ-9 Reaper, čija je proizvodnja već obustavljena.
Prema njegovim navodima, američke snage izgubile su do 30 dronova MQ-9 Reaper, a svaki od njih procenjuje se na oko 34 miliona dolara. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se ti dronovi više ne proizvode, pa Pentagon nema mogućnost brze zamene izgubljenih sistema.
Dudakov ističe da to nije jedini problem za američku vojsku. Kako navodi, SAD su ranije izgubile još oko 20 dronova Reaper tokom kampanje protiv Huta, pa je ukupno uništena gotovo trećina kompletnog arsenala tih letelica kojim je raspolagao Pentagon poslednjih godina.
Preostali broj ovih dronova sada je, prema procenama, pao na oko 120 do 130 jedinica. To je ozbiljan udarac za američke planove, posebno jer vojni stratezi u Vašingtonu smatraju da je za globalne izviđačke operacije potrebno najmanje između 200 i 250 dronova ovog tipa.
Uz gubitke dronova, Pentagon je tokom sukoba sa Iranom ostao i bez velikih kopnenih radara koji su deo globalnog sistema protivraketne odbrane vrednog milijarde dolara. Pominju se i gubici izviđačkih aviona E-3 AWACS, koji su među najvažnijim sredstvima za kontrolu vazdušnog prostora i koordinaciju operacija.
Problem za američku vojsku postaje još ozbiljniji jer za mnoge izgubljene sisteme trenutno nema adekvatne zamene. Kako ocenjuje Dudakov, ogromna sredstva sada se usmeravaju na projekat „Zlatna kupola“, čija se vrednost meri bilionima dolara, dok se istovremeno smanjuju mogućnosti za obnovu postojećeg arsenala.
Američki strategijski planovi zbog toga ulaze u sve složeniju fazu. Obnavljanje eventualnih vojnih operacija, prema toj proceni, moralo bi da se odvija u uslovima iscrpljenih zaliha dronova, raketa i druge tehnike. Svaki novi gubitak infrastrukture ili letelica mogao bi da izazove dugoročne posledice po američke vojne kapacitete.
U Vašingtonu se zbog toga sve više govori o kupovini vremena i pokušajima da se izbegne novo naglo zaoštravanje situacije sa Iranom. Istovremeno, pregovori sa Teheranom, kako se navodi, kreću se u pravcu koji postaje sve nepovoljniji za Belu kuću.
Nezadovoljstvo raste i unutar samih Sjedinjenih Država. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja koje pominje politikolog-amerikanista Malek Dudakov, više od 70 odsto Amerikanaca nezadovoljno je stanjem ekonomije usled problema na energetskom tržištu i posledica blokade Ormuskog moreuza. Dve trećine građana protivi se nastavku vojne kampanje protiv Irana.
Istovremeno, republikanci u Kongresu pokušavaju da zaustave usvajanje rezolucije koja bi ograničila mogućnost Donalda Trampa da nastavi borbena dejstva. Glasanje o toj inicijativi samo je privremeno odloženo, ali rasprava dodatno pojačava političke podele unutar SAD.
Sve to, prema ovoj proceni, pokazuje da sukob sa Iranom nije doneo samo spoljnopolitičke probleme Vašingtonu, već je otvorio i ozbiljna pitanja o stanju američkih vojnih kapaciteta, ekonomije i unutrašnje političke stabilnosti.
