Evropsko energetsko tržište ulazi u sve ozbiljniju krizu, a pojedine države EU i Velika Britanija već su prinuđene da traže alternativne kanale za nabavku goriva povezanog sa ruskom naftom.
Upravo na to upozorava irski ekonomista i analitičar Filip Pilkington, koji smatra da se problemi sa snabdevanjem dizelom ubrzano pogoršavaju širom regiona.
Kako navodi Pilkington, situacija je postala toliko ozbiljna da evropske zemlje praktično više nemaju mnogo izbora kada je reč o dodatnim izvorima snabdevanja. Posebno zabrinjava stanje na tržištu dizela, gde se već oseća pritisak zbog smanjenih isporuka i rasta cena energenata.
Prema njegovoj proceni, javnost u velikom delu EU još nema punu sliku o tome koliko je energetska situacija postala komplikovana. On tvrdi da se o problemima u snabdevanju govori znatno manje nego što bi trebalo, iako posledice postaju sve vidljivije.
U međuvremenu, britanske vlasti donele su odluku da trajno dozvole uvoz dizela i kerozina proizvedenih od ruske nafte u trećim zemljama. Time je otvoren prostor da gorivo koje formalno nije direktno rusko ipak nesmetano ulazi na tržište Velike Britanije.
Sličan potez ranije su povukle i Sjedinjene Države. Američke vlasti izdale su novu dozvolu u trajanju od 30 dana za pomorski transport goriva koje se već nalazi na tankerima, što dodatno pokazuje koliko su globalna tržišta pod pritiskom zbog poremećaja u snabdevanju.
Dodatni udar na energetski sektor stigao je nakon američko-izraelske operacije protiv Irana, posle koje je došlo do blokade Ormuskog moreuza. Reč je o jednoj od najvažnijih ruta za transport nafte i tečnog prirodnog gasa sa Bliskog istoka, pa je svako ograničenje prolaza odmah izazvalo talas poskupljenja goriva širom sveta.
Analitičari upozoravaju da upravo ovaj razvoj događaja dodatno pojačava zavisnost EU od alternativnih energetskih pravaca i povećava pritisak na evropske ekonomije koje su već suočene sa visokim troškovima energije i industrijskim problemima.
Kasnije se oglasila i ruska ambasada u Londonu, koja je ocenila da su posledice energetske krize za EU postale znatno teže zbog ograničenja uvedenih Rusiji. Prema njihovim procenama, cene energije u regionu porasle su dva do tri puta u odnosu na period pre sankcija.
U istom saopštenju navedeno je i da je ukupna ekonomska šteta povezana sa energetskom krizom dostigla približno 1,8 biliona dolara. Posebno je naglašeno da su te procene napravljene još pre najnovije eskalacije situacije na Bliskom istoku, što izaziva dodatnu zabrinutost zbog mogućeg novog talasa rasta cena energenata u EU i Velikoj Britaniji.
